Izvor: RTS, 10.Jun.2010, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Donošenje presude za Srebrenicu
Vujadin Popović i Ljubiša Beara osuđeni su, pred Haškim tribunalom, na doživotnu zatvorsku kaznu, zbog genocida u Srebrenici.
Tribunal u Hagu osudio je Vujadina Popovića i Ljubišu Beara na doživotnu zatvorsku kaznu, zbog genocida u Srebrenici, a Draga Nikolića na 35 godina zatvora.
Šefica poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju", Nada Kolundžija, izjavila je da Demokratska stranka nikada nije dovodila u pitanje odluke Haškog tribunala.
Kolundžija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je rekla da je DS pokrenula inicijativu i podržala donošenje deklaracije kojom se osuđuje zločin u Srebrenici.
Srpska radikalna stranka ocenila je da je presuda Haškog tribunala, "prvi gorki plod" usvajanja Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici u parlamentu Srbije i prezumanja odgovornosti za nešto što se nije desilo.
Poslanik Socijaldemokratske partije Srbije Meho Omerović izjavio je da je presuda Haškog tribunala sedmorici oficira Vojske Republike Srpske za genocid još jedno podsećanje na istorijsku činjenicu da se 1995. u Srebrenici dogodio najveći zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Prema njegovim rečima, u Srbiji još postoje snage i političke stranke koje beže od te istorijske činjenice.
Poslanik Jedinstvene Srbije, Petar Petrović, izjavio je da je presuda za genocid dokaz da je taj sud političko telo i "produžena ruka onih moćnika koji su rešili da osude Srbe i srpski narod za nešto što nisu učinili".
Predsednica udruženja Srebreničke majke Hatida Mehmedović ocenila je da su najodgovorniji za genocid u Srebrenici današnjom presudom Haškog tribunala nagrađeni blagim kaznama.
"Ovo je sramota, za genocid, za ono to su učinili Beara i ostali, nagrađeni su. Oni će svoju kaznu izdržati ili će im posle nekog vremena kazna biti smanjena i videće svoje porodice", rekla je Mehmedović.
Potpukovnik Popović, u kritično vreme načelnik za bezbednost Drinskog korpusa, i pukovnik Beara, koji je istu dužnost obavljao u Glavnom štabu Vojske Republike Srpske, po presudi, imali su "genocidnu nameru" da unište zarobljene Muslimane kao etničku grupu, koju su sproveli kroz operaciju organizovanog streljanja, oko 7.000 zarobljenih.
Tribunal je utvrdio da Drago Nikolić, koji je bio bezbednosni oficir Zvorničke brigade VRS, nije imao genocidnu nameru, ali je značajno doprineo sprovođenju genocida.
Ljubomir Borovčanin je oslobođen krivice za genocid, ali je, zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja u istočnoj Bosni, osuđen na 17 godina zatvora.
Zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, Radivoje Miletić je osuđen na 19 godina zatvora, a Milan Gvero na pet godina.
Vinko Pandurević je osuđen na 13 godina zatvora, ali je oslobođen optužbe za genocid.
U presudi šestorici oficira i jednom pripadniku specijalne policije Vojske Republike Srpske utvrđeno je da su snage bosanskih Srba, pošto su 11. jula zauzele Srebrenicu, na organizovan način sreljale oko 7.000 zarobljenih Muslimana, sa ciljem da ih eliminišu kao etničku grupu.
Izričući presudu, predsedavajući sudija Karmel Ađijus rekao je da su u julu 1995. posle pada Srebrenice snage bosanskih Srba sistematski ubile više od 7.000 Muslimana "u jasnoj nameri da eliminišu svakog zarobljenog muslimanskog muškaraca, što je dokaz genocida".
Kriminalna namera da se ukloni muslimansko stanovništvo iz Srebrenice i Žepe, po presudi, potekla je iz direktive predsednika RS Radovana Karadžića iz marta 1995, ali je odluka da se svi zarobljeni Muslimani odvoje od porodica i ubiju doneta "do jutra 12. jula" 1995, posle sastanaka komandanta VRS Ratka Mladića s predstavnicima UNPROFOR-a i muslimanskog stanovništva u Bratuncu.
Mladić je, na tim sastancima, poručio Muslimanima da "mogu opstati ili nestati", tražeći da se svi muškarci predaju, naznačio je sudija Ađijus.
Sudija je precizirao da je pretresno veće utvrdilo da je do sada identifikovano više od 5.000 žrtava, ali da je uvereno da će taj broj rasti i da bi mogao dostići 7.827.
Sudsko veće: Nečuven zločin po obimu i brutalnosti
Događaji u enklavama Srebrenica i Žepa "nečuveni su po obimu i brutalnosti", ne samo u kontekstu ratova u bivšoj Jugoslaviji, već i u kontekstu ljudske istorije, ocenilo je sudsko veće Tribunala.
Za genocid u Srebrenici, optuženi su: Vujadin Popović, Ljubiše Beare, Drago Nikolić, Ljubomir Borovčanin i Vinko Pandurević.
Preostala dvojica oficira VRS, Radivoj Miletić i Milan Gvero, optuženi su za zločine protiv čovečnosti u Srebrenici i Žepi.
Na čelu tog poduhvata, kako se navodi u optužnici, bili su Radovan Karadžić i general Ratko Mladić, a učestvovali su i generali Radislav Krstić i Zdravko Tolimir.
Haški tribunal do sada je, zbog pomaganja genocida u Srebrenici, pravosnažno osudio jedino generala Krstića, tadašnjeg komandanta Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske. Krstić kaznu od 35 godina zatvora služi u Velikoj Britaniji.
Suđenje sedmorici oficira počelo je pred Tribunalom sredinom jula 2006, a završeno je u septembru prošle godine.
To je do sada bio najveći postupak pred sudom u Hagu, trajao je 425 dana, a saslušano je 315 svedoka, od kojih je 182 izvela optužba, a 132 odbrana. Jednog svedoka pozvalo je sudsko veće. U toku procesa izneto je 87.000 stranica dokaznog materijala.
-
.jpg)
