Izvor: Politika, 02.Maj.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brionski zapisnik u Hag doleteo sa Galbrajtom
Američki ambasador znao je za plan da „Srbi praktično nestanu” najmanje osam godina
Prvi američki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt nije mogao biti iznenađen haškom presudom generalu Anti Gotovini, kako je ovih dana izjavio u intervjuu za HTV, koji su preneli svi srpski i hrvatski mediji. Galbrajt kaže kako ga je iznenadila presuda u Hagu jer „ne zna na osnovu kojih dokaza je izvedena” i da je „’Oluja’ bila legitimna akcija”, ali da za nju „SAD nisu dale >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zeleno svetlo”.
Galbrajt je, uprkos onom što danas tvrdi, znao da je Tuđman na sastanku Hrvatske vrhovne komande na Brionima 31. jula 1995. rekao da se „Oluja” izvede „tako da Srbi nestanu”.
Iz overenih transkripta sa suđenja Slobodanu Miloševiću, koje je na srpskom jeziku u 45 knjiga od po više od 600 stranica izdao beogradski Fond za humanitarno pravo, u ediciji „Dokumenta”, može se videti da je američki ambasador boravio na Brionima 31. jula 1995. na dan kada je Vrhovna komanda kojoj je predsedavao Franjo Tuđman donela odluku o akciji „Oluja”. To je sam Galbrajt potvrdio haškim istražiteljima koji su ga po službenoj dužnosti ispitali još 9. i 10. decembra 2002, istražujući povode za podizanje optužnica protiv čelnika ratnih operacija i izvršilaca zločina u bivšoj Jugoslaviji.
O ispitivanju Galbrajta postoji zvanični dokument u Haškom sudu. Tada je Tuđmana i Vrhovnu komandu savetovao, kako stoji u zapisniku haških istražitelja, da „ako krenu u akciju, moraju da zaštite civilno stanovništvo”.
Već šest meseci kasnije, kao svedok tužilaštva na suđenju Slobodanu Miloševiću, Galbrajt je demantovao svoju prvobitnu izjavu i tvrdio da je na Brionima bio 1. avgusta, a ne 31. jula, znači dan pošto je završen sastanak Vrhovne komande i dva dana pre nego što je operacija „Oluja” počela. Ali nije pobio da zna za zaključke sa Tuđmanovog brionskog sastanka.
Pitanja o „Oluji” i sastanku na Brionima uz citiranje zapisnika sa njega postavio mu je Branislav Tapušković, tadašnji prijatelj suda na procesu Slobodanu Miloševiću.
Prijatelj suda Tapušković – pitanje: Da li znate da je završio, da je otvorio diskusiju (Tuđman) tako što je rekao: „To je sada svrha naše današnje rasprave, da nanesemo takve udarce Srbima da praktično nestanu?”
Svedok Galbrajt – odgovor: Ponovo kažem, video sam taj zapisnik pre dva dana. Ja sam bio vrlo svestan da Hrvatska planira vojnu akciju i upravo zato sam bio toliko zainteresiran i toliko rešen da nađem mirno rešenje. (Suđenje Slobodanu Miloševiću, transkripti, četvrtak 26. jun 2003. Knjiga 37, stranica 414.)
Zapisnik sa sednice Vrhovne komande kojoj je predsedavao Franjo Tuđman na Brionima 31. jula 1995. godine Branislav Tapušković, tada na mestu prijatelja suda, dobio je nekoliko dana pred dolazak svedoka Pitera Galbrajta u Hag u junu pre osam godina.
„Kad i ja, dobili su ga i Piter Galbrajt i Slobodan Milošević. Po normalnoj proceduri tužilaštvo uz svakog svedoka dostavlja sve dokaze koje je prikupilo, naročito one koji mogu da budu od koristi za odbranu optuženog”, kaže Branislav Tapušković u razgovoru za „Politiku”.
Ovaj dokument u kome crno na belo Tuđman ocenjuje da je svrha „Oluje” da Srbi „praktično nestanu”, Tapušković je odmah ocenio kao ključan za događaje u Hrvatskoj. Zato je i očekivao da će Milošević, koji po redu stvari prvi unakrsno ispituje svakog svedoka, krenuti svim snagama baš na taj Brionski zapisnik i da za njega neće o toj temi ostati ništa. Ali, na Tapuškovićevo veliko čuđenje, Milošević, koji je sam sebe branio, uopšte nije pomenuo ni Brionski zapisnik, ni „Oluju”, mada ga je sasvim sigurno imao u ruci.
„Zapisnik sa Briona bio je veliko otkrovenje. Tada, pre osam godina, niko živi nije ništa znao o tome kako se pripremala ’Oluja’. U tom transkriptu, iz koga sam ja zbog nedostatka vremena predočavao svedoku Galbrajtu samo neke fragmente, decidirano je bilo navedeno da imaju `odobrenje Amerike`, ali samo da budu efikasni i da to sprovedu isto onako kao i prethodno ’Bljesak’ u Slavoniji”, kaže Tapušković.
Prijatelj suda je, dakle, te 2003. pročitao Galbrajtu baš deo o svrsi „Oluje”, Galbrajt je sa klupe za svedoke i sam rekao da ima Brionski zapisnik i da ga je dobio „pre dva dana”. To znači: iako nije bio upoznat sa tokom sastanka na Brionima kada se on dešavao i kada je i sam boravio na istom ostrvu, Galbrajt je o svemu tome saznao pripremajući se za nastup u ulozi svedoka tužilaštva, pre osam godina, rezonuje Tapušković. „A ja tvrdim, pošto sam mu to predočio na sudu, da je po iskazu koji je dao istražiteljima šest meseci pre nego što se kao svedok pojavio u Hagu, i gde je rekao da je `toga dana kada je hrvatski vojni vrh zasedao` on bio na Brionima, morao znati šta je tamo dogovoreno.”
Svejedno da li je o svemu saznao tek 2003, ili još daleke 1995, ne može danas da kaže da „ne zna” koji su to dokazi koji terete Gotovinu.
U svakom slučaju, dokument, koji danas zovu okosnicom za kvalifikaciju o hrvatskom „udruženom zločinačkom poduhvatu” u prvostepenoj presudi Anti Gotovini, uveden je u zvanične haške spise tog junskog dana na suđenju Miloševiću pre gotovo osam godina.
Kakva je u svemu tome uloga Stjepana Mesića, nekadašnjeg predsednika Hrvatske? On je bio jedan od prvih svedoka optužnice protiv Miloševića, kada je posle Kosova počelo izvođenje dokaza za Hrvatsku.
Ispitivan je u septembru 2002, devet meseci pre Galbrajta, došao je predsedničkim avionom sa velikom grupom hrvatskih novinara. Dok ga je Milošević unakrsno ispitivao, odgovarao je pogledom uprtim u sudsko veće, nikad u optuženog koji je bio sam svoj branilac.
Brionski zapisnici tada nisu bili prezentirani nikome, niti se o njima razgovaralo.
„Možemo da pretpostavimo, i po onome što se sada zna, da je po Mesićevom odobrenju Brionski zapisnik dostavljen Haškom sudu negde u tom periodu između Mesićevog i Galbrajtovog svedočenja (septembar 2002. – jun 2003)”, kaže Tapušković.
On podseća da su istražitelji Haškog suda od početka tražili dokaze za izvršene zločine i da je svaka država bivše Jugoslavije na sebe preuzela obavezu da im sve raspoložive dokumente dostavi. Ali to nije išlo glatko i mnogi papiri su zadržavani u matičnim državama.
„Na početku, u Hrvatskoj, država nije bila spremna da dostavi bilo šta, a onda je isporučila Brionski zapisnik nakon što je Mesić već svedočio”, kaže nekadašnji prijatelj suda. Da je Hag posedovao Brionski zapisnik, Mesić bi kao predsednik države morao da u Hagu odgovara na vrlo neprijatna pitanja.
Zorana Šuvaković
-----------------------------------------------------------
O Galbrajtu
Branislav Tapušković objašnjava da je njegova uloga bila da ukazuje sudu na pitanja i dokumente, ukoliko ih je Slobodan Milošević na prethodnom unakrsnom ispitivanju svedoka propustio. Mogao sam samo da ukazujem sudu na dokaze ili dokumenta koji optuženom ili sudu mogu da budu od koristi. Ne i da iznosim svoje mišljenje. Da sam imao ulogu klasičnog advokata ili branioca, sigurno bih rekao Galbrajtu da ne govori istinu, a možda bih upotrebio i grublju reč. Jer on je u svom svedočenju promenio iskaz koji je šest meseci pre toga dao haškim istražiteljima.
-----------------------------------------------------------
O Miloševiću
Tapušković kaže da ga je iznenadilo to što Milošević nije u unakrsnom ispitivanju Galbrajta pokrenuo pitanja iz Brionskog zapisnika. „Kasnije sam mnogo o tome razmišljao i imao neke lične razgovore. Ali ne bih sada o tome da pričam javno”.
-----------------------------------------------------------
Galbrajt i Najs
Tapušković se seća da je Galbrajt počeo da se okreće prema tužiocu Džefriju Najsu kada je počeo da mu predočava Brionski zapisnik. „Kao da se čudio odakle meni taj dokument. A ja sam mu rekao, ali to nije ušlo u transkript suđenja: „Nemojte se okretati tužiocu, odgovarajte sudu.”
objavljeno: 03.05.2011
