Izvor: Politika, 04.Apr.2014, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez Briona ne bi bilo „Oluje”
Pozvao sam sudije da se i sada ne dvoume nego da slede pristup koji su imali i 2007. godine, kada su u procesu BiH protiv Srbije usvojili relativno restriktivan i konzervativan pristup tumačenju genocida
Hag – Moj cilj nije bio da sugerišem poređenje između operacije „Oluja” i nacističkog holokausta. Umesto toga, objašnjavao sam da zapisnici sa sastanaka, kao što su Brioni i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vans, mogu biti predmet benignog tumačenja, ukoliko se posmatraju van konteksta dešavanja, kaže za „Politiku” profesor Vilijam Šabas, član našeg pravnog tima, komentarišući optužbe koje su sa hrvatske strane proteklih dana stizale na njegov račun.
– Mi znamo šta znači izraz „konačno rešenje” koji se koristio na konferenciji u Vansu zato jer znamo kontekst u kome je takav izraz upotrebljen, od nacističkog antisemitizma koji je prethodio konferenciji, do politike istrebljenja koja je potom usledila. Neki su pokušali i da brionski sastanak predstave nebitnim. Takav predlog je imalo i Žalbeno veće Haškog tribunala u predmetu „Gotovina” i naravno, to je bila pozicija Hrvatske tokom rasprave pred MSP-om. Ali, kada se taj sastanak stavi u kontekst, sa svešću o Tuđmanovim rasističkim stavovima i njegovom jasnom namerom da se isprazni Krajina tako da tamo gde su Srbi živeli generacijama naseli Hrvate, a takođe uz uvažavanje svega što se dogodilo, onda ne može biti nikakve sumnje o tome koji je značaj i smisao brionskog sastanka – objašnjava profesor Šabas.
Kako ocenjujete ovu javnu raspravu?
Javna rasprava je važan deo postupka pred Međunarodnim sudom pravde. Ona daje mogućnost da se pojasne dokazi i zakon, te da se pažnja usredsredi na konkretna pitanja. Mislim da je Srbija uveliko iskoristila ovu priliku. Ona je bila u stanju da se suprotstavi manjkavostima hrvatskog slučaja. Srbija je takođe na jasan i elokventan način objasnila javnosti prirodu hrvatskih napada za vreme operacije „Oluja”. Tokom postupka, srpski tim se držao dostojanstveno i profesionalno, čime je zaradio poštovanje sudija i svakoga ko je prisustvovao postupku.
Koliki je značaj odluke MSP-a za eventualne buduće slučajeve? Videli smo koliko se sada često pozivaju na odluku suda iz 2010. godine, kada je presudio da Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije protivna međunarodnom pravu. To sada koriste i Krim i Venecija i Škotska...
Nemoguće je govoriti o značaju odluke za buduće slučajeve dok je ne budemo videli. Mnoge sudije ovog suda smatraju da je njihova uloga da unapredezakon. To znači da oni donoseći presude imaju u vidu, ne samo razrešenje spora između konkretnih stranaka, nego i to koliko mogu da doprinesu unapređenju zakonodavstva. Kada je 2007. godine donosio odluku po tužbi BiH protiv Srbije, sud je veoma korisno pojasnio kako treba tumačiti član 2 Konvencije o genocidu. Tada je usvojen relativno restriktivan i konzervativan pristup tumačenju genocida. U mojim podnescima pokušao sam da pokažem kako je ovakav pristup generalno prihvaćen i korišćen od 2007. godine. Pozvao sam sudije da se i sada ne dvoume nego da slede pristup koji su imali i 2007. godine.
J. Cerovina
objavljeno: 02.04.2014.
