Izvor: Večernje novosti, 24.Apr.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akaši: Granatu na Markale su mogli ispaliti i muslimani
HAG - Bivši specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju, Jasuši Akaši, rekao je danas na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću da Unprofor nije mogao da utvrdi da li je bilo nedozvoljenih letova na aerodromu u Tuzli u februaru 1995. godine. Karadžić je, kako je ranije najavio, očekivao da Akaši posvedoči i o "kršenju embarga UN za naoružavanje od strane država članica, koje su >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << dostavljale oružje bosanskim muslimanima, kako je utvrđeno njegovom vlastitom istragom o navodnim 'crnim letovima' u Tuzlu u februaru 1995. godine. Na pitanje Karadžića, kakva su bila saznanja UN o isporuci oružja i kojoj zaraćenoj strani je ono bilo namenjeno, Akaši je rekao da je bilo "mnogo nagađanja u vezi sa tim neproverenim letovima o kojima nisu podnošeni izveštaji". "Za nas nije bilo načina da to utvrdimo i da znamo odakle su (avioni) došli", rekao je Akaši. Akaši je rekao i da su dešavanja na tuzlanskom aerodromu bila tema, kako je naveo, dugih i kompleksnih razgovora sa bosanskim premijerom Harisom Silajdžićem i predsednikom Alijom Izetbegovićem. Karadžić mu je predočio i protestno pismo generala Ratka Mladića od 25. februara 1995. u vezi sa zlouopotrebama na tuzlanskom aerodromu, a Akaši je rekao da je "uglavnom znao za pritužbe, ali da se ne seća protesta generala Mladića". Bivši predsednik RS optuzen je za genocid i druge zločine tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine. Akaši je u jutrošnjem delu suđenja rekao da su granate na sarajevskoj pijaci Markale 1994. mogle ispaliti obe zaraćene strane. Akaši, koji je bio specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Balkan od januara 1994. do novembra 1995, rekao je da je posle napada na Markale, u kome su 66 osobe ubijene, a 140 ranjeno, oformio ekspertsku komisiju koja je trebalo da utvrdi koja zaraćena strana je ispalila minobacački projektil. On je naveo da je komisiji bilo teško da utvrdi odakle su granate došle. Komisiju je činilo pet balističara - dva iz zemalja prijateljski nastrojene muslimanima, odnosno Srbima, dok je predsednik komisije bio Kanađanin, kao predstavnik neutralne zemlje. "Zaključak, koji sam ja prihvatio, je da je projektil mogao doći sa obe strane - bosanskih Srba ili bosanske vlade", naveo je Akaši. Karadžića optužnica tereti za terorisanje stanovništva Sarajeva, a, prema optužnici, granatu je na Markale 5. februara 1994. godine ispalila Vojska RS. Akaši nije želeo da direktno odgovori na Karadžićevo pitanje kojim stranim i domaćim silama nije odgovoralo da se okonča rat u BiH, rekavši da nije u mogućnosti da to učini i da je mnogo faktora uticalo na to da se rat vodi. Na Karadžićevu konstataciju da su muslimani imali strategiju da napadnu iz zaštićenih zona ili sa "osetljivih mesta", poput bolnica i škola, kako bi isprovocirali odgovor srpskih snaga, Akaši je rekao da "nije siguran da može da se složi, kao i da li to može da se primeni na sve konkretne situacije". "Kršenja je bilo na obe strane", rekao je Akaši i na isti način prokomentarisao Karadžićeve reči da Armija BiH nije sprovodila dogovore o prekidu vatre. Karadžić je rekao svedoku da nikada sa Pala nije otišao ''praznih ruku'', a Akaši se nije potpuno složio sa tim i dodao da mu nikad nije bilo dozvoljeno da poseti Banjaluku. "To je bio stalni uzrok moje frustracije", rekao je Akaši. Karadžić je koristio tokom ispitivanja Akašijevu knjigu u kojoj je on izneo svoja iskustva tokom oružanih sukoba u BiH. On je upitao svedoka da li se seća da je rukovodstvo bosanskih Srba bilo puno entuzijazma u pogledu mirovnih pregovora u Ženevi, dok druga strana nije, Akaši je potvrdno odgovorio, dodajući da je u depešama to i pisao. Na pitanje o tome kako je izgledala ravnoteža vojnih snaga unutar Bosne, a japanski diplomata je rekao da se ona stalno menjala. "U početku su snage bosanskih Srba imale nadmoć, u jednoj fazi kontrolirale su 70 posto teritorije BiH. Ali, pri kraju sukoba, negde posle 1994, a svakako tokom 1995, ravnoteža se menjala u prilog strane bosanskih i hrvatskih vojnih snaga", rekao je Akaši. On je dodao da su bosanski Srbi želeli dugotrajnije prekide vatre, dok je strana bosanske vlade bila protiv bilo kakvog dugoročnog zamrzavanja situacije na terenu. Karadžić je citirao delove iz Akašijeve knjige u kojoj je on naveo da su vlasti BiH u početku htele multinacionalnu državu, ali da je ''sada vrlo jasno da žele da formiraju muslimansku državu''. On je upitao Akašija da li se seća njegove izjave da su Srbi spremni na predaju teritorije u zamenu za mir, a Akaši je potvrdno odgovorio. Japanskom diplomati ovo nije prvo svedočenje pred Tribunalom jer je on u septembru 2009. takođe dao iskaz kao svedok odbrane na suđenju hrvatskom generalu Anti Gotovini.
Nastavak na Večernje novosti...
