Izvor: Blic, 13.Avg.2011, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miroslav Ilić: Tata i ja smo stari saboraši
GUČA - Puno mi je srce! Srećan sam i presrećan kako me je publika dočekala, priča Miroslav Ilić nakon odličnog koncerta u Guči i seda za sto u restoranu hotela “As”, gde ga već čekaju otac Života i supruga Gordana. Stolice primiče i ekipa “Blica”.
- Bravo majstore, razbio si - dovikuje društvo koje sedi za susednim stolovima.
Ocu Životi sijaju suze radosnice u očima. Ponosi se svojim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sinom.
- On je moj ponos i dika. Nikada me nigde nije obrukao. Vodi me gde god da peva i svuda ga lepo dočekuju i ispraćaju. Puno mi je srce kada vidim koliko ga narod voli - priča 87-godišnji Života.
- Vole ga i pankeri - prepričavamo društvu za stolom šta smo sve otkrili šetajući po publici dok je on pevao na stadionu.
U mnoštvu šarolike publike pažnju nam je privukla grupica pankera u vojničkim čizmama i sa čiroki frizurama sa kosom obojenom u drečave boje. Odakle vi na koncertu Miroslava Ilića, pitali smo u neverici.
- Slušaj, ja jesam panker, ali Miroslav je legenda. Ne mogu da smislim ovu seljanu koju pevaju ostali narodnjaci... oni su džiberi, a Miroslav je gospodin, pravi gospodin - ispričao nam je Srđan iz Beograda, a onda nastavio da igra uz Miroslavljeve hitove.
Kako to, pitamo Ilića.
- Još 70 i neke postojala je jasna i oštra granica između rokera i narodnjaka. U čuvenom Bermudskom trouglu, kako smo u Beogradu zvali tromeđu kafana „Šumatovac", „Grmeč" i „Lipa", ukoliko bi neki roker seo sa narodnjakom, to bi bilo osuđeno i protumačeno kao izdaja roka. Nezamislivo je bilo! Međutim, ja ni tada nisam bio ignorisan niti žigosani narodnjak. Rokeri se nisu sklanjali od mene, niti ih je bilo blam da zajedno sedimo i pričamo. Verujem da je to zato što sam od samog početka nosio jednu iskrenost i autentičnost. A to svi na ovom svetu vole i prepoznaju. Kad-tad - objašnjava Miroslav.
Otac Života upija svaku njegovu reč. Osmehuje se ponosno. A ima li nešto što svom sinu ipak zamera, pitamo čika Životu.
- Ranije sam mu zamerao što pije, ali otkad je prestao, nemam zamerki - priča Života, a Miroslav grli oca i kroz smeh dodaje: - Tata i ja smo stari saborci, a bogami i saboraši. Obojica volimo da dođemo u Guču.
Društvu se pridružuje i Miša Mijatović i potvrđuje priču.
- Jeste li videli koliko je mladih bilo na koncertu? Tako je na svakom Miroslavljevom nastupu. Evo, baš malopre su mu prišli neki njegovi prijatelji ispisnici i kažu: "Bre, Miroslave, al’ ti se podmladila publika! Pa ovde nema starijeg od 25 godina” - priča čuveni harmonikaš čiji orkestar godinama prati Ilića.
- Prvo, to je dar od Boga, da se razumemo - objašnjava Miroslav:
- Ali i moja tvrdoglavost i principijelnost se pozlatila, a deca su prepoznala autentičnost. Videli su da se svih ovih godina nisam folirao. Ja pevam klasičan folk, to sam što jesam i gotovo, a ti možeš da me voliš ili ne.
Povezane vesti: Pravo ludilo u Guči tek počinje Studenti iz Italije: U Guču smo došli zbog rakije Uz zvuk trube i pucanje prangija otvoren Sabor u Guči Miroslav Ilić: Ja sam folk klasika Ekrem Mamutović: Biću prvi trubač sveta
.jpg)
