Izvor: Blic, 01.Avg.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesto gde truba još ima dušu
Surdulica je poslednje mesto na putu za Guču gde još truba ima dušu. Ne kažem da je Guča loša stvar - ko voli kupus iz kotla, pivski mamurluk, zagrljaj oznojene ruke i zmijolika tela u kratkim haljinicama što se izvijaju u ritmu čočeka. Ali, nema tu trube, šta god da pišu novine i veruju Slovenci, četnici-početnici, beogradski biznismeni i neki srpski političari.
Šta se to desi posle Surdulice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u kojoj se održava jedno od tri kvalifikaciona takmičenja u Srbiji za Sabor trubača i kako se se sve pretvori u vašar, tema je za neku drugu priču, onu o velikom novcu. A u Surdulici, i pre nje...
Prepisujem Dragana Babića, novinara i zaljubljenika u trubu, i njegovu knjigu „Priča o srpskoj trubi", gde stoji: „Put od Vladičinog Hana do Surdulice vodi duž Vrle. Na samom izlazu iz Hana je Prekodolce. Na Prekodolce se naslanja Bainovce, na Bainovce - Dugojnica. S leve strane puta, izmaknuto na brdašcu je Zagužanje. Valjda nigde na svetu nije koncentrisano toliko trubača kao ovde, na 12 kilometara puta od Hana do Surdulice. Po prašnjavim puteljcima ovih sela i zaselaka trubači su načičkani kao svici. Sto godina, skoro, ovde se se čuje truba."
U Zagužanju - brojali su! - ima 500 duša i 250 truba.
Zagužanje tri dana u julu, i Dojkince, i Prekodolce, ostanu prazni - svi se sjate na takmičenje u Surdulicu da slušaju svoje. I oni iz Vranja i Vranjske banje, Bujanovca, Hana, pa s druge strane, iz Grdelice, Bojnika.
Postoji u Srbiji podela, geografska, na „belu trubu", „vlašku" i ovu na jugu Srbije, „crnu". U vreme takmičenja, ulice zaposedne tamnoputi živalj - gojazne majke takmičara i vitke supruge, koje brzo ostare, lepo obučena deca i bebe koje spavaju u kolicima uz zvuk trube, dečaci s fantastičnim pankerskim frizurama i devojčice grešno utegnute u tesne majice. I sve se to sporo kreće i sporo njiše u ritmu melodija sa bine u noćima koje su ovde i u julu hladne.
O muzici ne znam mnogo. Zapravo, ne znam ništa - u četiri kolena unazad, koliko se zna od moje neplemenite loze, niko muzički instrument - ni gusle! - nije imao, niti se lepim glasom i voljom za pesmu odlikovao. I zato ne umem da opišem kako su trubači svirali, ali slušao sam „Pira velo Mile", začuđen neskladom između trubačevog tela, napetog do pucanja, i spore i tihe melodije. I, odjednom, sve je izgubilo oštre obrise, nekako se zaoblilo i učinilo mi se da je neko, neopozivo dalek, a drag i mio, kraj mene... E, tako su svirali u Surdulici.
A, onda su se pridružili svojim porodicama, koje su zaposele klupe i zidiće u centru da sačekaju odluku žirija, koji se povukao u salu jedinog hotela.
U širokoj lepezi oko ulaza zaposednutog krupnim redarima, na ivici osvetljenog polukruga, stajali su predstavnici svojih orkestara - svaki za sebe ovog puta - i pogledima vrebali one koje su izlazili. Svaki je od njih imao svoju „vezu" u žiriju, nekog u čiju je naklonost verovao i bio spreman da mu uzvrati uslugu. Jer, ulog je veliki: učešće na Saboru u Guči podiže cenu orkestru na svadbama, a oni od toga žive. I od sviranja u restoranima u Beogradu, Nišu. Ali, tu se posao organizuje drugačije - sto evra šefu sale da bi ih pustio unutra, pa koliko zarade od bakšiša. I sve se to deli na ravne časti u orkestru, bez obzira na značaj i umeće pojedinca.
Pobeda u Guči, kaže mi sagovornik upućen u prilike, košta nekoliko desetina hiljada evra, a ja, neupućen, onda pitam: „Pa, ko to plaća?" „Biznismeni", odgovara, i nabraja imena vlasnika uspešnih srpskih firmi koji tako i „svoje orkestre" dodaju simbolima uspeha.
Sedimo u bašti kafane i on prekida priču da bi odgovorio na pozdrav osobe koja meni prolazi iza leđa - registrujem samo zelene suknene pantalone takmičara i trubu u ruci - a onda pita: „Kako malecko?"
„Svi smo pod Boga", kaže ovaj iza mene tiho. „Rogove da nam stavi, ima da ih nosimo..."
Moj sagovornik ćuti, a kad nas ovaj mine, objasni mi da je dete njegovog poznanika neizlečivo bolesno. Onda nas zaspe gužva: svi hrle za žirijem koji se probija ka bini da saopšti rezultate...
