Izvor: Kurir, 21.Jul.2011, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KO NAS PITA?
Ne zanima me Goran Hadžić. Kao medijski trudbenik morao bih da imam neki pro/kontra stav, ali, iskreno, boli me lakat za njega. Objasniću kasnije zašto. Uvek je bio mutan lik i u Hagu će završiti kao poslednji Srbin, broj koji će upotpuniti statistiku. Neka se njegova savest (ako je ima) i haški tužioci pozabave time ko je tu koga i zašto.
Taj čovek ušao je u moj život na način koji nikad neću zaboraviti. Decembar >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << je 1991, kao „septembarac“ Vojske Jugoslavije bio sam nešto manje od mesec dana u do temelja porušenom Vukovaru. Dok su „arkanovci“ „oslobađali grad“ od bele tehnike i televizora, u vazduhu se osećao miris spaljenog ljudskog mesa. Roditelje nismo videli ni čuli skoro mesec dana. Telefoni nisu radili, pisma nisu putovala.
U osvit nove 1992, nekim čudom, zahvaljujući neverovatno srećnom spletu okolnosti, prva majka koja je probila sve blokade da bi videla sina bila je moja Milica. Napunila je auto mesom i kolačima za mojih 30 „klasića“. Kasnije sam saznao da je debelo platila da bi prešla sve te granice, barikade, vojske, pozadine. Nekoliko puta. Hadžiću ili nekom drugom „gospodaru rata“, više nije bitno. To je sve što mi je potrebno da znam o „herojima rata“ koji su zapravo bili „psi rata“. Eto, zato me ne zanima ništa vezano za Hadžića.
Dok ovo pišem, predsednik Srbije na TV izgovara: „Ništa posebno ne očekujem od EU, hapšenje Karadžića, Mladića, Hadžića i ostalih je naša obaveza. Ali, pažljivo ih gledam u oči“.
Gledamo ih svi i pitamo se - dokle više? Poniženja koje su nam priredili drugi. Jedni drugi su ratovali, drugi drugi su nam ispostavili račune za te ratove. I još uvek nam ih ispostavljaju. Ko je pitao nas obične ljude hoćemo li da budemo dežurni zlikovci? Budale su rešile da malo pucaju i lome, kad su pogasili svetla, ceh je ostao nama. Ostao je i jed onih kojima nema više najmilijih, ali i jed nas kojima su oduzeli pravo da živimo u normalnoj zemlji.
Predugo bauljamo u ludilu. Ne znam zašto, ali ne verujem da je Goran Hadžić poslednja stranica ove tragedije koju neželjeno živimo već isuviše dugo.
