Izvor: Politika, 09.Jul.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turski tok presušio pre nego što je i potekao
Ruski „Gasprom” obustavio radove na gasovodu kojim je gas trebalo da se dopremi do granice Turske i Grčke navodno zbog nemogućnosti da se s Turcima dogovori o nižoj ceni gasa
Projekat „Gasni koridor” koji je prvo bio predviđen za gradnju „Južnog”, a kasnije i „Turskog toka”, izgleda da će presušiti pre nego to je gas i „potekao”. Rusija je prinuđena da odustane od povećanja dotoka gasa, neophodnog za funkcionisanje „Turskog toka”, navodno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbog nedovoljno niske cene gasa koju je ponudila Turskoj.
To je potvrđeno juče pošto je „Gasprom” obustavio širenje „Južnog koridora” kojim je planirano da se gas doprema „Turskim tokom” od Rusije do granice Turske s Grčkom, prenosi televizija RBK, pozivajući se na pismo člana uprave „Gasproma” Sergeja Prozorova upućenom trima kompanijama-kćerkama.
U pismu se navodi da se svi radovi na širenju „Južnog koridora” od 1. jula obustavljaju „do posebnog odobrenja”. Širenje infrastrukture „Južnog koridora” bilo je potrebno kako bi se objedinili morski i kopneni deo „Turskog toka”. Projekat „Južni koridor” je prvobitno bio predviđen za izgradnju gasovoda „Južni tok”.
Ruski mediji prenose, a azerbejdžanska agencija Trend javlja, da bi turska gasna kompanija „Botas” mogla da zatraži pomoć međunarodne arbitraže oko ugovornog odnosa sa ruskim „Gaspromom” u gradnji gasovoda „Turski tok”.
Da bi konačno stavili svoj potpis na dozvolu za početak gradnje ispod Crnog mora i turskom teritorijom, Turci očekuju da im „Gasprom” odobri značajan popust na cenu gasa. Sporazum o tome trebalo je da potpišu još u martu, ali „Botas” je to odbio, jer im ponuđeni popust nije bio dovoljan.
Šestomesečni rok za utvrđivanje visine tog popusta istekao je u ponedeljak, piše ruski poslovni list „Vzgljad”, podsećajući da je turski ministar energetike ranije izjavio da Turska sigurno neće staviti potpis ni na kakav sporazum koji nije u njenom interesu.
Pitanje cene je veoma važno za Tursku s obzirom na to da njene potrebe za gasom rastu.
Iako bi ovakva odluka Turske za mnoge mogla biti iznenađenje, čini se da je i ovoga puta Vašington glavni akter ovakvog razvoja situacije. Pritiscima na Tursku, kao članicu NATO-a, doveden je u pitanje još jedan veliki energetski projekat, koji je podjednako bitan i za Rusiju i za Tursku.
Rusija ja na ovaj način pokušala da nađe zamenu za „Južni tok” i dovede gas do Evrope, a Turska da reši pitanje sigurnog snabdevanja, jer joj je gas neophodan.
Upitan da prokomentariše najnoviju odluku „Gasproma”, Petar Iksenderov, ruski analitičar, kaže za „Politiku”, da su priče o tome da je cena gasa glavna prepreka za dogovor Rusije i Turske netačne i da jedino ko je mogao da utiče na ovakav ishod, jeste Vašington.
– Cena nije u pitanju, jer je u početnim pregovorima utvrđeno da će ona biti niža za šest odsto na nabavnu cenu gasa. Osim toga, dogovor je bio i da će Rusija investirati u izgradnju gasovoda do granice sa Grčkom, kaže on.
Odluka da „Gasprom” prestane sa širenjem „Turskog toka” samo je još jedna potvrda da su politički interesi ispred energetskih, te da posle zaustavljanja i ovog projekta u prvi plan izbija gasovod „Agri”, kaže Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije.
– Srbiji ne preostaje ništa drugo nego da se ozbiljno pozabavi gasovodom „Agri” kojim bi gas trebalo da se transportuje iz Azerbejdžana, a za koji je dobila poziv da učestvuje u njemu. Pored naše zemlje u ovaj projekat su uključeni Gruzija, Azerbejdžan, Rumunija i Mađarska, kaže Savić.
„Agri” bi trebalo godišnje da iz Azerbejdžana u Evropu doprema od pet do deset milijardi kubika gasa, što su daleko manje količine od „Turskog toka”, ali ako se pokaže da ovaj gasovod može da reši problem snabdevanja ovog dela Evrope, moraće da se ide na povećanje njegovog kapaciteta, zaključuje Savić.
Analitičari s portala Senerges, Savez energetičara Srbije, ističu da „Turski tok” pored svih optimističkih izjava, nije stigao dalje od turske dozvole da „Gasprom” izvodi istražne radove u turskom priobalju u Crnom moru!
U međuvremenu, Grci su molili za avans na ime izgradnje „Turskog toka”, ali ruski odgovor nije bio više od potvrde da su molbu saslušali. Posle toga je stigla vest da je ruski predsednik naložio da se preispita transport gasa kroz Ukrajinu i posle 2019. godine.
I dok je s jedne strane u toku veliko rešavanje ukrajinskog pitanja, s druge strane postoji osnovani rezon, a to je, zašto bi potrošači gasa iz centralne Evrope plaćali veće tranzitne takse kad mogu da plaćaju tranzit samo Ukrajini? Jer, ta tranzitna taksa kroz Ukrajinu uvek će biti znatno manja od zbira tranzitnih taksi raznim državama i državicama, zaključuju u Senergesu.
Pogledaj vesti o: Gasprom
.jpg)
