Izvor: SrbijaDanas.com, 13.Dec.2023, 10:34

PEKING ISKORIŠTAVA PAT-POZICIJU RUSIJE? Gasovod "Snaga Sibira 2" pod znakom pitanja, Kinezi strahuju od ruske dominacije tržištem

Veliki infrastrukturni projekat "na ledu"

Gasovod Snaga Sibira - 2 najvažniji je i najambiciozniji izvozni projekat Gasproma, ali postoje problemi. Ako se uspe dogovoriti o gradnji gasovoda za isporuku gasa s jamalskih polja u Kinu, Rusija bi mogla postati najveći dobavljač na kineskom tržištu. I premda čak i uz povoljan razvoj događaja Gasprom, prema mišljenju stručnjaka, neće u potpunosti nadoknaditi >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << gubitak evropskog tržišta, nova će ruta snažno uticati na poslovanje ruskog koncerna. Problem je, međutim, u tome što kineske vlasti imaju alternative ruskim isporukama i stoga u pregovorima mogu dobiti najpovoljnije uslove za sebe.

Trenutno Gasprom snabdeva Kinu gasom kroz postojeći gasovod, Snagu Sibira, za koji se očekuje da će 2025. propuštati 38 milijardi kubnih metara gasa, a još deset milijardi kubnih metara teći će gasovodom iz Sahalina, no tek nakon 2027. godine. Ali ako Gazprom uspije sklopiti ugovor o novom gasovodu Snaga Sibira - 2 i prodavati dodatnih 50 milijardi kubnih metara godišnje kineskoj državnoj kompaniji CNPC, ruski udeo na tržištu plina u Kini mogao bi dostići 15 do 20 posto do 2035. U kombinaciji s isporukama LNG-ja, Rusiju će to učiniti najvećim uvoznikom plina u Kinu.

Snaga Sibira - 2 treba ići od Gazpromovih polja Jamal preko zapadnog Sibira i Mongolije do severoistočnih provincija Kine. O tome se počelo raspravljati još sredinom 2000-ih jer je već tada bilo jasno da će goleme rezerve Jamala biti dovoljne za izvoz i na zapad i na istok. No, projekt je odgođen jer donedavno je plin s jamalskih polja odlazio samo u Europu, ali nakon agresije Rusije na Ukrajinu, EU je de facto zatvorila tržište za ruski plin, pa postoji opasnost da Jamal bude zatvoren.

Nakon što su zaustavljeni gasovodi Severni tok i Jamal - Evropa, Gazprom je izgubio izvoz od oko 80 milijardi kubnih metara godišnje i sada postoji samo jedno tržište na svetu koje može prihvatiti količine sličnih razmera, a to je Kina. Gasovod Snaga Sibira - 2 sastojaće se od dva dela: 2600 kilometara prolazi preko teritorije Rusije do granice s Mongolijom, a onda ide krak od 960 kilometara kroz Mongoliju do granice s Kinom, pa dalje do potrošača u Pekingu, Šangaju i još nekoliko većih središta.

Rusija tako pokušava kompenzovati gubitak tržišta Evropske unije. Dok je izvoz plina u EU donosio 20 milijardi dolara, od Kine bi u početku trebala zarađivati oko 4,3 milijarde. I količine isporuke Kini također će biti manje nego u Evropi: Rusija je 2021. izvezla oko 155 milijardi kubnih metara plina u Evropu, dok se isporuke Kini, čak i u slučaju pokretanja gasovoda iz Sahalina i Snaga Sibira - 2, kao i rast količina LNG-ja, procenjuju na 110 milijardi kubnih metara godišnje. Kina je vredno tržište, koje godišnje troši 365 milijardi kubnih metara plina, i procenjuje se da će 2030. potrošnja iznositi 600 milijardi kubika, a 2040. čak 700-800 milijardi kubnih metara.

Međutim, problem Rusije je što Kina ne želi energetski zavisiti o jednoj državi, čak ni kada su u interesnom savezu, kao sada s Moskvom, a nasuprot Zapada. Glavni suparnik Rusima je turkmenistanska Linija D, koja ima godišnji kapacitet 30 milijardi kubika, i Kinezi mogu birati. U Pekingu koriste probleme Rusije, koja se, prekidom isporuka u EU našla u pat-poziciji i mora birati između zatvaranja dijela nalazišta Jamal ili prihvatanja kineskih uvjeta.

Uostalom, ove se godine u dva navrata, prilikom sastanaka između Xi Jinpinga i Vladimira Putina u ožujku i listopadu, očekivalo da će Rusija i Kina potpisati ugovor o Moći Sibira - 2, ali uzalud. Zato će premijer Mihail Mišustin uskoro otići u Peking na sastanak međuvladine komisije, piše Komersant i tada će ruske vlasti imati "zadnju priliku ove godine zabeležiti napredak u pregovorima o gasu."

Ne radi se samo o novcu nego i složenoj geopolitičkoj situaciji. S jedne strane, za Kinu se kupovina čak i vrlo jeftinih ruskih energetskih resursa sukobljava s tradicionalnom politikom diverzifikacije izvora sirovina. Ali, s druge strane, smatra se da Kina treba novu rutu gasovoda iz Rusije kako bi osigurala sigurnost opskrbe energijom, budući da u slučaju eskalacije situacije oko Tajvana rute kojima LNG stiže u Kinu možda neće biti dostupne. U isto vrijeme, ugovor za Snagu Sibira - 2 značit će da se Kina kladi na stabilnost antizapadnog režima u Moskvi, i to na dulji rok.

Nastavak na SrbijaDanas.com...