Izvor: Politika, 26.Avg.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Južni tok čeka Srbiju

U ambasadi Rusije nisu mogli da potvrde autentičnost najave njihovog prvog čoveka – da „Gasprom” razmišlja o promeni trase Južnog toka

Da li se Srbija zaista politički kocka sa Rusijom, odnosno „Gaspromom” oko ratifikacije naftno-gasnog sporazuma u našoj skupštini, zbog čega bi je mogao zaobići gasovod Južni tok. Onako kako je to pre nekoliko dana najavio i Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, koji je do tog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaključka, navodno, došao posle razgovora sa ruskim ambasadorom u Beogradu Aleksandrom Konuzinom. Nije li, ipak, samo reč o ruskom pritisku da se što pre parafira gasno-naftni aranžman sa Srbijom? U ambasadi Rusije juče to „Politici” nisu mogli da potvrde.

Upitana da li je ruski ambasador Aleksandar Konuzin zaista najavio mogućnost da Južni tok, umesto preko Srbije, skrene ka Rumuniji, Aljona Kudravceva, ataše za štampu ambasade Rusije, rekla je juče za „Politiku” da to ne zna jer nije prisustvovala razgovorima. Na dodatno pitanje da li je zbog težine ove izjave Nikolića ambasada Rusije u međuvremenu, ipak, reagovala Aljona kaže „da ne može da pomogne”.

Kakva je, odista, sudbina Južnog toka i da li se našoj zemlji zaista može omaći ovako važan posao? To „Politici” juče nije mogao da potvrdi ni Andrej Hripunov, šef ruske trgovinske komore, dodajući da u razgovore nije bio uključen, pa je najbolje da informaciju potražimo u ambasadi.

Nikola Papak, savetnik potpredsednika vlade Mlađana Dinkića, uveren je, međutim, da je reč o spekulacijama, ne želeći previše da komentariše izjave Tomislava Nikolića. Izvesno je da će gasni aranžman sa Rusijom biti ratifikovan u Skupštini, kaže Papak, dodajući da će studija izvodljivosti pokazati pravu trasu Južnog toka – kuda će cevi biti položene, kolika je njegova propusna moć, odnosno da li je reč o kraku ili magistralnom gasovodu. Taj posao trebalo bi da se obavi do kraja ove godine.

Upitan da li insistiranje ministra Dinkića na novoj tržišnoj proceni vrednosti NIS-a može da ugrozi ceo aranžman, Papak kaže da je to loša poruka koju šalje opozicija. Sporazum bi, po njemu, u Skupštini već bio ratifikovan da opozicija nije opstruirala njen rad.

– Ekonomski i energetski interes je da Južni tok pređe preko Srbije, kao što je u interesu zemlje da se dobije što veća cena za NIS. Bratstvo i prijateljstvo Rusije i Srbije, o kom se toliko priča, sada treba da se potvrdi na delu – kategoričan je Papak.

Gradnja gasovoda Južni tok suštinski menja poziciju Srbije, kaže Saša Ilić, direktor „Srbijagasa”, koji je sa Dmitrijem Medvedevom, predsednikom Rusije, u januaru u Srbiji potpisao gasni sporazum. Ukoliko se na takav način reši problem snabdevanja prirodnim gasom, da kroz Srbiju prolazi gasovod čiji kapacitet nadmašuje minimalno četiri puta trenutnu potrošnju gasa u našoj zemlji, dobija se pre svega sigurnost u snabdevanju u narednih 20–30 godina.

– Planirani kapacitet gasovoda od 10 milijardi kubika je nešto što zaista obezbeđuje stabilnost funkcionisanja energetskog sistema države i to dugoročno, a da pri tom donosi značajne prihode od tranzita. To je istorijska šansa Srbije i bila bi neprocenjiva šteta ukoliko bismo je izgubili. Ubeđen sam da će sve ipak ići kako je i planirano, jer poslednji kontakti sa ruskim partnerom idu upravo u tom smeru. Ovaj projekat ima apsolutnu podršku vlade, a mi ćemo s naše strane raditi sve – kaže Ilić.

Predstoji rešavanje mnogih problema, pre svega imovinsko-pravnih, finansijskih, komercijalnih, potrebno je, dodaje on, savladati i tehničke probleme, postaviti trasu, obezbediti izvođače radova i adekvatnu opremu, sve to do 2014. godine. To je zaista veoma ambiciozan rok, ističe Ilić.

Ma kako se tumačila nevoljnost ruske ambasade u Beogradu da ne komentariše navodnu izmenu trase gasovoda, izvesno je da, od kada se govori o gradnji Južnog toka, nije bilo pomena da bi on mogao proći preko teritorije Rumunije. Za naše istočne susede uvek je bila izvesnija gradnja „Nabuka”, konkurentnog gasovoda Južnom toku, čiju gradnju planira zvanična Amerika. Gradnjom oba ova gasovoda u potpunosti bi bile zadovoljene potrebe za gasom i južne i istočne Evrope. Srbija bi u slučaju da izgubi posao sa Rusijom, ukoliko bude na to primorana, mogla da se priključi „Nabuku”, ali cevovodom koji bi išao preko Rumunije.

Rusija, inače, ima interes da gasifikuje Makedoniju i da širi mrežu gasovoda u Albaniju, južnu Srbiju i na Kosovo.

Upućeni u ceo problem, međutim, strahuju da bi Srbija ukoliko se pitanje gasno-naftnog aranžmana uskoro ne reši mogla da bude dovedena u situaciju da gas plaća duplo skuplje. Ako se u ovom času za 1.000 kubika Rusima plaća 380 dolara, cena bi mogla ići i na 700 dolara, što bi krajnje potrošače u Srbiji, bez alternative, skupo koštalo.

-----------------------------------------------------------

Spreman Banatski Dvor

Saša Ilić, direktor „Srbijagasa”, kaže da naredne zime potrošači koji se greju na gas ne bi trebalo da brinu jer će snabdevanje biti uredno. Posle 25 godina počeće da radi i prvo naše podzemno skladište gasa – Banatski Dvor. Do kraja leta očekuje se ubacivanje oko 100 miliona kubika gasa, koji će omogućiti stabilnost u snabdevanju tim energentom u najkritičnijim danima.

Jasna Petrović

[objavljeno: 27/08/2008]

Nastavak na Politika...