Izvor: BKTV News, 04.Dec.2014, 12:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ENERGETSKA KRIZA: „Južni tok“ (ni)je mrtav?!
U sred zime Rusija je otkazala projekat „Južni tok“. Ovaj sporni gasovod trebalo je da krene iz grada Anape u Krasnodarskom kraju po dnu Crnog mora, do Varne u Bugarskoj. Od Bugarske je trebalo da preko Srbije i Mađarske, vodi do Austrije i Italije i tako omogući stabilno snabdevanje plavim energentom.
Početkom novembra „Gasprom“ je objavio da je u visokom stepenu pripravnosti za početak izgradnje trase gasovoda „Južni tok“ po dnu Crnog mora, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << međutim posle posete predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Turskoj, javnost je upoznata da je „Južni tok“ obustavljen.
Tokom posete zvaničnoj Ankari predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin otklonio je svaku dilemu. „Uzimajući u obzir činjenicu da do sada nismo dobili dozvolu iz Bugarske, verujemo da u aktuelnim uslovima Rusija ne može da nastavi sa realizacijom ovog projekta. Ako Evropa ne želi da realizuje projekat ‘Južni tok’, onda i neće biti realizovan“, rekao je Putin.
Na taj način, Balkan, Srbija i veći deo Evrope gube stratešku i vrednu investiciju, a Rusija svoj geopolitički uticaj. U sveri energetike Rusija se okreće Kini, Turskoj, Iranu, a EU je sada pred velikim iskušenjem. Srbija gubi važan projekat, kao i Bugarska ili Mađarska što će uticati na energetsku stabilnost i bezbednost i ekonomski razvoj većeg dela jugoistočne Evrope.
Ruska geopolitička karta na energetskom planu će bitnije oslabiti na Balkanu. Po svemu sudeći, Srbija se sada značajnije udaljuje od Rusije, a tešnje se energetski vezuje za EU, odnosno za Evropsku Komisiju (EK) koja će određivati gasnu strategiju Evrope u celini.
Ovaj potez koji je Rusiji iznuđen od strane EK može negativno da se odrazi na stabilnost vlasti u Bugarskoj i Mađarskoj, ali može da dovede i do pada rejtinga Vučićeve vlade, bez obzira što još uvek dobro politički balansira između EU i Ruske Federacije. Srbija se stavlja u poziciju ozbiljnog preispitivanja svojih diplomatskih stavova u sporu nastalom između velikih sila u vezi sa „ukrajinskom krizom“, ali i u definisanju načina na koji će energetski zavisiti od Nemačke kao „gospodara“ severnog ruskog gasovoda.
Zato je veoma značajno da Vlada Srbije ne odustane od svoje trasirane politike dobrih odnosa i sa Istokom i sa Zapadom. Glavni urednik srpskog izdanja lita „Rusija danas“ Ljubinka Milinčić za „Politiku“ kaže: „Odustajanje Rusije od Južnog toka ni u kom slučaju ne treba shvatiti kao da Rusija napušta Balkan i nema više nikakvih interesa u Srbiji. Uostalom ‘Južni tok’ nije izgrađen, a Rusija je i te kako prisutna, što smo u poslednjoj deceniji mnogo puta mogli da vidimo.
Ovde radi mnoštvo ruskih kompanija, među kojima je i velika naftna kompanija ‘Gasprom’. Ovde je velika baza Ministarstva za vanredne situacije, a sasvim je sigurno da će Rusija, zajedno s nama, rešavati probleme koji bi mogli nastati u snabdevanju gasom. Srbija je ‘kolateralna šteta’ u ovom slučaju i Rusija će, kao solidan partner, sigurno učiniti sve da se ta šteta nadoknadi ili bar minimalizuje. Na kraju krajeva, ovde uskoro počinje da radi i prvi ruski medij u našem regionu, što upravo govori o tome da je Rusija i te kako zainteresovana za Srbiju. Iskreno rečeno, mislim i da priča o ‘Južnom toku’ još nije završena“.
Kao što je na prečac doneta odluka da se izađe iz projekta, tako iznenada mogu da se poprave odnosi EU i Rusije, i ubrzano krene izgradnja. Ne treba zaboraviti da su uz ruski Gasprom najveći akcionari „Južnog toka“ nemački BASF, italijanska petrohemijska kompanija ENI i energetski koncern EDF, gde je većinski akcionar Republika Francuska. Dakle, jasno je da pored svih navedenih „igrača“ Brisel nije dovoljno moćan da hladnim birokratskim mastilom zapečati sudbinu „Južnog toka“.
Tomislav Kresović
Predrag Prokopljević
The post ENERGETSKA KRIZA: „Južni tok“ (ni)je mrtav?! appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
Pogledaj vesti o: Gasprom, Vladimir Putin
