Izvor: B92, 25.Avg.2011, 11:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Do viđenja Gadafi, Bašar na redu"

Doha, Tripoli -- Krah vladavine Moamera Gadafija sigurno će inspirisati promene u drugim zemljama regiona, ali ne i model za rušenje diktatora oružjem i uz stranu vojnu pomoć.

" Do viđenja, do viđenja Gadafi; Bašar, sada si ti na redu", poručuju demonstranti u Siriji koji već pet meseci protestuju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i traže odlazak Bašara al Asada, poslednjeg izdanka porodične dinastije, koja vlada u Damasku više od četiri decenije.

Analitičari prilika u arapskom svetu smatraju da je proces promena nezaustavljiv i da vreme diktatura odlazi u istoriju. Mnogi ovaj proces, iako je na početku, već porede sa promenama koje su pre dve decenije zahvatile istočnu Evropu.

"Do kraja 2011. godine mogli bi da vidimo odlazak još dvojice arapskih lidera. To bi mogli biti predsednici Sirije i Jemena Bašar al Asad i Ali Abdulah Saleh", ocenjuje Džejn Kininmont, analitičarka prilika na Bliskom istoku iz Londona.

Talas promena koji je počeo krajem zime već je odneo tri "žrtve": predsednika Tunisa Abidina Alija i Egipta Hosnija Mubaraka, dok su Gadafiju dani odbrojani.

Maroko je izbegao lomove zahvaljujući na brzinu preduzetim reformama, ali pitanje je koliko će to biti dovoljno da se spreči novi talas nezadovoljstva.

"Alžir je zemlja koja najviše zabrinjava, ne toliko zbog geografske blizine Libije, nego što nije u stanju da pokrene političke promene", kažu poznavaoci prilika u toj zemlji i podsećaju na ranije obračune vlasti sa opozicijom.

Neslavni završetak 42-godišnje Gadafijeve vladavine, koja se koliko do juče činila nedodirljiva, sigurno će biti podstrek za promene na severu Afrike i na Bliskom istoku. Ali to, najverovatnije, neće biti model, pošto je libijski lider oboren pre svega zahvaljujući vojnom angažovanju nekoliko država članica NATO-a, što mnogi u tom delu sveta ne žele da vide u drugim arapskim zemljama.

"Uveren sam da će se mirne pobune nastaviti u apskom svetu, ali i da revolucija oružjem i uz stranu vojnu pomoć neće postati model i za druge u regionu", smatra Ibrahim Šarkieh Ibrahim, analitičar iz Dohe.

Ima strahovanja da bi islamski ekstremisti sada mogli da pokušaju da patentiraju libijski model revolucije, kako bi svesno izazvali promene u pojedinim zemljama uz vojnu intervenciju sa strane.

Ali u to je teško poverovati, pošto je vojno angažovanje NATO-a u Libiji bilo više motivisano strateškim interesima zapada zbog ogromnih rezervi nafte nego unutrašnjim političkim promenama Tripolija.

Nastavak na B92...