Izvor: Southeast European Times, 05.Apr.2011, 00:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bugarski medicinari se sećaju libijske noćne more

Dok se libijski lider Muamer Gadafi bori sa sopstvenim narodom, medicinari kojima je njegov režim namestio sećaju se svojih muka.

04/04/2011

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije – 4.4.2011.

Malo ko bi krivio Kristijanu Vulčevu kada bi zanemarila trenutnu situaciju u Libiji. Međutim, uprkos svojim osmogodišnjim mukama u toj zemlji, ta bugarska medicinska sestra kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << da joj je teško kada vidi šta pukovnik Muamer Gadafi radi sopstvenom narodu.

„Žao mi je kada vidim kroz šta Libijci prolaze, iz jednostavnog razloga što ja nikada nisam imala problema sa običnim ljudima“ tamo, rekla je ona za SETimes u telefonskom intervjuu u petak (1. aprila). „Žao mi je što ih sada ubijaju bez ikakvog razloga.“

Prema njenim rečima, „nasilje i agresija“ su načini na koje Gadafi rešava stvari. „On ne zna za drugi način“, dodaje ona.

Vulčeva se našla među određenim brojem stranih zdravstvenih radnika koji su uhapšeni u Libiji početkom 1999, u vezi sa velikom zarazom HIV-a u dečijoj bolnici u Bengaziju, gradu na istoku zemlje, koja se odigrala nekoliko meseci ranije.

Većina medicinara je oslobođena. Međutim, za njih sedam koji nisu i koji su poslati u zatvor u Tripoliju, pritvor je bio početak noćne more koja se odužila.

Pored Vulčeve, u grupi su bili njen suprug dr Zdravko Georgijev, kao i medicinske sestre Nasja Nenova, Snežana Dimitrova, Valentina Siropulo i Valja Červenjaška. Sedmi je bio palestinski doktor Ašraf Juma Hajuj, koji je nekoliko godina kasnije dobio bugarsko državljanstvo.

Posle trogodišnje istrage, u februaru 2002, specijalni sud u Tripoliju optužio je sve njih za namerno zaražavanje 393 libijske dece virusom koji izaziva AIDS, navodno u sklopu zavere da se ugrozi bezbednost zemlje.

U maju 2004, pet bugarskih medicinskih sestara i palestinski doktor proglašeni su krivim i osuđeni na smrt streljanjem. Georgijev je pušten na slobodu, ali mu nije dozvoljeno da napusti Libiju. Sud je odbacio optužbe protiv devet Libijaca koji su radili u istoj bolnici i pustio ih na slobodu.

Ignorišući dokaze dva vodeća eksperta za AIDS da je izbijanje HIV 1998. godine bilo uzrokovano lošom higijenom u bolnici u Bengaziju i da je prethodilo dolasku medicinara u bolnicu, sudije su svoju presudu zasnovale u najvećoj meri na potpisanim priznanjima koja su medicinske sestre dale tokom istrage.

Ostajući pri tome da su nevini, medicinari su isticali da su ta priznanja iznuđena mučenjem, uključujući prebijanja bodljikavom žicom, silovanja, električne šokove i napade pasa.

Suočen sa sve većim međunarodnim pritiskom, Vrhovni sud Libije naložio je ponovno suđenje, ali uprkos dodatnim naučnim dokazima koji su ih oslobodili odgovornosti, smrtne kazne medicinarima su potvrđene. Međutim, konačno je postignut sporazum uz pomoć EU. Najviše zakonsko telo u Libiji promenilo je kazne u doživotni zatvor, a porodice 438 zaražene dece dobile su po milion dolara odštete.

Nedaće zdravstvenih radnika okončane su nedelju dana kasnije, kada su sleteli u Sofiju francuskim predsedničkim avionom, u pratnji tadašnje francuske prve dame Sesilije Sarkozi i tadašnje komesarke EU za spoljne odnose Benite Ferero-Valdner.

U intervjuu katarskoj televiziji Al Džazira u avgustu 2007, Gadafijev sin Saif Al Islam priznao je da su bugarske medicinske sestre i palestinski doktor „mučeni strujom i da im je prećeno da će se na meti naći članovi njihovih porodica“.

„Ono što nam je [Gadafi] uradio bio je teroristički čin sa njegove strane“, rekla je Vulčeva u petak, dodajući da pokušava da bude razborita u podgledu stvari koje su joj se dogodile i da ne želi da dozvoli da je sećanja na te događaje progone.

„Svi nosimo svoj krst. Svaka osoba na zemlji ima svoju Libiju“, rekla je ona. „Ne gledam unazad, jer ako nastavite da gledate unazad, ne možete da krenete dalje.“

Ona je prošle godine diplomirala rehabilitaciju i sada radi na fizioterapeutskom odeljenju Vojno-medicinske akademije u Sofiji. Mada se danas, generalno gledano, oseća sretno, nada se da će jednog videti da svi u Libiji shvataju da ona i njene kolege nisu imali ništa sa zarazom HIV u Bengaziju.

„Volela bih da čak i najobičniji, nepismeni i jednostavni ljudi u Libiji jednog dana shvate da smo mi nevini i da se to zvanično objavi“, rekla je Vulčeva. „Takođe bih volela da se Gadafiju sudi pred međunarodnim sudom i da bude priveden pravdi za sve zločine koje je počinio, a ne samo za one nad nama.“

Bugarski politički analitičar Evgenij Dajnov kaže da je to što su bugarski medicinari bili žrtveni jarci i današnja represija nad libijskim narodom elementi istog Gadafijevog „eratičnog ponašanja“ iz prethodne dve decenije.

„Mislim da je već vrlo dugo očigledno da je Gadafi običan varvarski diktator -- malo neuravnotežen“, rekao je Dajnov za SETimes u telefonskom intervjuu u petak. „To je bilo neizbežno; uvek je bilo neizbežno u proteklih 20 godina da on dođe do trenutka kada će svi videti da je brutalni diktator, koji namerava da ubija ljude.“

On je takođe kritikovao međunarodnu zajednicu što je dozvolila libijskom lideru da ponovo uđe na svetsku političku scenu pre nekoliko godina, uprkos tim pokazateljima, i što je pomislila da se promenio.

„On nikada nije imao bilo kakvog udela u međunarodnoj zajednici“, rekao je Dajnov.

Zamoljen da prokomentariše nedavne izveštaje medija da bi Gadafiju moglo da bude dozvoljeno da ode u izgnanstvo, kako bi se zaustavilo ubijanje u Libiji, taj bugarski analitičar se slaže da je to najbolja opcija za rešavanje tekuće krize u toj severnoafričkoj zemlji.

„Razlog je to što bi ljudima u njegovoj poziciji trebalo omogućiti izlaz“, rekao je Dajnov. „Tako su manje destruktivni. Oni postanu izuzetno opasni kada su bez izlaza.“

Nastavak na Southeast European Times...