Izvor: B92, 23.Jul.2013, 21:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Znate li šta je namaz, a šta džem
Beograd -- Različit je sistem deklarisanja u EU, pa ono što je u jednoj zemlji voćni namaz u drugoj je džem, ono što je u jednoj zemlji sok, u drugoj može biti nektar.
Iskustva velikih domaćih izvoznika hrane na tržište EU govore da je Švedska, na primer, liberalnija od ostatka Evrope, piše RTS.rs.
Više od od 60 odsto srpskog izvoza odlazi u Evropsku uniju. Tržište sa više od pola milijarde potrošača zahteva poštovanje evropskih normi i standarda, uvođenje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sertifikata, a kvalitet proizvoda i njihova kontrola se podrazumevaju. Društvena odgovornost i zaštita životne sredine samo su deo onoga što se traži. Iako je tržište Unije jedinstveno, postoje i posebni propisi, različiti od zemlje do zemlje
Domaći proizvodi najčešće završe u Italiji, Nemačkoj, Rumuniji i Sloveniji. Iskustva velikih domaćih izvoznika hrane na tržište Unije govore da je Švedska, na primer, liberalnija od ostatka Evrope. Tamo kvalitet proizvoda i dobar nastup, kažu, obezbeđuju dalji plasman proizvoda.
"U poslovanju na tržištu Evropske unije izdvajamo činjenicu da postoji različit sistem deklarisanja, dakle ono što je u jednoj zemlji voćni namaz u drugoj je džem. Ono što je u jednoj zemlji sok, u drugoj može biti nektar, tako da se na to mora obratiti posebna pažnja", kaže Nataša Bojanić iz "Fudlenda".
Domaći proizvođači su sve bolji, ocenjuju u jednom nemačkom trgovinskom lancu koji godinama posluje u Srbiji.
Jelena Popović iz lanca "Metro keš end keri" kaže da i pored toga što nisu u obavezi sve veći broj srpskih proizvođača ispunjava najviše standarde kvaliteta propisane po zakonima Evropske unije i ti proizvodi se već nalaze na tržištu Srbije.
"Samim tim oni imaju ogromnu prednost u izvozu van granica Srbije. Već više od 100 proizvođača kroz naš sistem izvozi svoje proizvode u osam zemalja EU", kaže Jelena Popović.
Za prodaju u Evropskoj uniji traže se posebni standardi i tehnički propisi. Njihovo uvođenje je investicija u budućnost, jer obezbeđuje konkurentnost proizvoda, smatraju stručnjaci.
Kristina Đurić iz Privredne komore Srbije kaže da uvođenje standarda i tehničkih propisa podiže cenu proizvoda.
"Veći je pritisak na mala i srednja preduzeća koja uvode standarde, nego na one koji su već konkurentni i da cena koštanja standarda zavisi od delatnosti firme, odnosno od proizvoda o kome se radi", kaže Đurićeva.
Od januara do maja ove godine, plasman domaćih proizvoda na tržište zemalja Unije za četvrtinu je veći nego lane i iznosi dve i po milijarde evra.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
