Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Sep.2024, 19:02

Značaj litijuma za buduću konkurentnost EU

Evropska unija treba da poveća sigurnost i smanji zavisnost u oblasti kritičnih sirovina i digitalne tehnologije, navodi se u dugoočekivanom izveštaju o konkurentnosti Evropske unije, koji je za Evropsku komisiju napisao bivši premijer Italije i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi.

U delu izveštaja o smanjivanju zavisnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kada je reč o kritičnim sirovinama, navodi se da je njihova ponuda koncentrisana u rukama nekoliko proizvođača, što stvara dva rizika za Evropu, a prvi je volatilnost cena, što sputava odluke o investiranju.

"Na primer, iako je ovo ekstreman slučaj, cena litijuma se povećala 12 puta protekle dve godine, da bi onda ponovo izgubila 80 odsto vrednosti, što je sprečilo otvaranje konkuretnog rudnika u Evropi", stoji u izveštaju, prenosi Juropijen Vestern Balkans.

Druga vrsta rizika po Evropsku uniju je činjenica da se kritične sirovine mogu iskoristiti kao geopolitičko oružje, jer je veliki deo ekstrakcije i obrade koncentrisan u državama sa kojima EU nije strateški usklađena.

"Kina je, na primer, najveći pojedinačni obrađivač nikla, bakra, litijuma i kobalta i pokazala je volju da upotrebi svoju tržišnu moć", naveo je Dragi.

Kako bi smanjila ove zavisnosti, ukazao je, EU mora da razvije pravu "spoljnu ekonomsku politiku" zasnovanu na obezbeđivanju kritičnih sirovina, a takođe mora da iskoristi potencijal svojih domaćih sirovina kroz rudarenje, recikliranje i inovaciju.

Izveštaj u tom kontekstu ponovo navodi primer litijuma.

Trenutno nema aktivnih operacija rudarenja litijuma u EU

"Iako trenutno nema aktivnih operacija rudarenja litijuma u EU, nekoliko litijumskih projekata je u razvoju ili u naprednoj fazi istraživanja, a pet do deset rudnika je planirano da se otvori do 2030. godine. Iako se očekuje da će tražnja za litijumom porasti zbog porasta tržišta e-mobilnosti, domaća ponuda litijuma bi mogla da pokrije 50 do 100 odsto tražnje do 2030", piše u izveštaju.

Dragi u izveštaju predlaže i načine na koji EU može da poveća ekonomsku konkurentnost u odnosu na SAD i Kinu, u sve nesigurnijem međunarodnom okruženju.

Novi materijal koji bi mogao da zameni 70 odsto sadržaja litijuma

Dodaje se i da treba povećati istraživanje i razvoj, kako bi se našli substituti za kritične sirovine.

"Američke tehnološke kompanije, na primer, nedavno su putem veštačke inteligencije razvile novi materijal, koji bi mogao da zameni 70 odsto sadržaja litijuma u baterijama", navodi se.

Ključne preporuke su povećavanje investicija u ekonomiju EU za 800 milijardi evra, smanjivanje regulative, integracija tržišta kapitala, zajedničke javne nabavke u sektoru odbrane i trgovinska agenda EU koja će povećati njenu samostalnost.

Nalaze izveštaja predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uvrstiće u prioritete rada Komisije u narednih pet godina, prenosi ovaj list.

U izveštaju, pod nazivom "Budućnost evropske konkurentnosti", navodi se da dolazi do promene globalne paradigme i da se čini da era ubrzane svetske trgovine prolazi. Kompanije iz Evropske unije suočavaju se sa većom konkurencijom iz inostranstva i sa manjim pristupom inostranim tržištima.

"Geopolitička stabilnost opada, a naše zavisnosti su se pretvorile u naše ranjivosti", piše u izveštaju.

Do 2040. godine predviđa se da će svake godine radna snaga u Evropskoj uniji da se smanjuje za dva miliona ljudi, zbog čega je potrebno osloniti se na produktivnost kako bi se ubrzao rast.

"Ukoliko Evropa ne postane produktivnija, biće prinuđena da bira. Nećemo moći istovremeno da postanemo lideri u novim tehnologijama, uzor klimatske odgovornosti i nezavistan igrač na svetskoj sceni, nećemo moći da finansiramo naš socijalni model i moraćemo da smanjimo neke, ako ne i sve naše ambicije", piše Dragi.

Izveštaj je identifikovao tri oblasti u kojima treba da se preduzmu akcije za održivi rast, a prva je sustizanje Kine i SAD u oblasti inovacija, pre svega u naprednim tehnologijama.

Druga oblast je zajednički plan za dekarbonizaciju i konkurentnost. Kako se navodi u izveštaju, najjeftiniji način na koji EU može da stigne do tog cilja je da se osloni na uvoz ovih tehnologija iz Kine. Međutim, navodi se dalje, konkurencija iz Kine, koja ima državnu podršku, predstavlja pretnju evropskoj čistoj tehnologiji i automobilskim industrijama.

Treća oblast u kojoj treba preduzeti korake je povećanje sigurnosti i smanjivanje zavisnosti, na primer u oblasti kritičnih sirovina i digitalne tehnologije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...