Izvor: Šumadija Press, 14.Dec.2015, 00:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život naspram institucionalizacije
Kada otpočnu pregovori sa EU, reforma zdravstvenog sistema moraće da se odvija mnogo brže. Kragujevac pokušao da napravi iskorak, ali za sad – neuspešno.
Broj građana u Srbiji koji imaju problem sa mentalnim zdravljem u velikom je porastu, kao i u najrazvijenijim državama. Međutim, naš odgovor na opasnost koja sve više ugrožava celokupno društvo, nije ni približan ozbiljnoj pažnji koja se mentalnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << poremećajima posvećuje u svetu.
Na upozorenja Svetske zdravstvene organizacije koja duže od dve decenije kontinuirano prati ubrzano pogoršanje mentalnog zdravlja ljudi, zdravstveni sistem u Srbiji nema adekvatan odgovor. Reforma zdravstvenog i socijalnog sektora koju su razvijene zemlje završile još u prošlom veku, a istočnoevropske zemlje započele ‘90-ih, omogućuje im danas da se lakše nose sa “bolešću 21.veka”. Mi smo dragoceno vreme izgubili na ratove i sukobe, koji su psihičko stanje stanovništa dodatno pogoršali. Uz to, ubrzan tempo života i nametnute nove vrednosti sve više slamaju prosečnog čoveka, koji polako posustaje i povlači se u sebe. Anksioznost, depresija, osećaj bezizlaznosti koji izaziva suicidalne misli, sve su prisutniji i među Kragujevčanima.
Sredinom 2015. u Kikindi i Vršcu su otvorena prva dva centra za mentalno zdravlje, po projektu koji je finansirala Evropska komisija u Srbiji. Oba centra rade kao organizacione jedinice specijalnih psihijatrijskih bolnica iz Novog Kneževca i Vršca. Iako je Ministarstvo zdravlja dalo garancije da će nastaviti finansiranje centara nakon isteka projekta EK, njihova dalja sudbina je neizvesna.
Sredinom 2015. u Kikindi i Vršcu su otvorena prva dva centra za mentalno zdravlje, po projektu koji je finansirala Evropska komisija u Srbiji. Oba centra rade kao organizacione jedinice specijalnih psihijatrijskih bolnica iz Novog Kneževca i Vršca. Iako je Ministarstvo zdravlja dalo garancije da će nastaviti finansiranje centara nakon isteka projekta EK, njihova dalja sudbina je neizvesna.
Savetovalište za mentalno zdravlje pri Domu zdravlja, koje postoji već dve godine, trebalo je do kraja 2015. da preraste u samostalni Centar za mentalno zdravlje, čiji bi prevashodni zadatak bio da pruža pomoć svim građanima koji se suočavaju sa raznim teškoćama i zbog toga imaju zdravstvene probleme, ali i da zaustavi ponovnu hospitalizaciju osoba lečenih od mentalnih bolesti.
Kragujevac je jedini grad u Srbiji koji je Savetovalište otvorio u skladu sa Zakonom o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama i očekivalo se da će biti prvi grad u državi koji će dobiti i Centar za mentalno zdravlje. Tim koji radi u Savetovalištu postigao je odlične rezultate i otvaranje Centra je bio logičan sledeći korak. Uspostavljena je i saradnja sa italijanskom regijom Trentino koja je izdvojila sredstva za opremanje Centra, ali Grad nije uspeo da obezbedi odgovarajući objekat za tu svrhu.
Otvaranje Centra za mentalno zdravlje je posebno važno za pacijente koji su dugo pod terapijom i one koji iza sebe imaju više hospitalizacija. U najvećem broju slučajeva, kako ukazuju lekari, do pogoršanja bolesti dolazi upravo zbog neodgovarajućeg tretmana u otvorenoj sredini, odnosno, nakon otpuštanja iz bolnice. Zbog prirode bolesti, pacijenti često zaborave da uzimaju lekove ili sa prvim znacima poboljšanja odluče da prestanu da ih uzimaju, i ubrzo uđu u pogoršanje koje se završi novom hospitalizacijom.
U razvijenim zemljama, brigu o ovim pacijentima kao i o svim ostalim građanima sa psihičkim problemima, preuzimaju centri za mentalno zdravlje. Na taj način je rešen problem daljeg propadanja hiljada obolelih o kojima zdravsteni sistem, nakon napuštanja ustanova, nije mogao da brine.
Iznova i iznova na psihijatriji
Prema podacima Klinike za psihijatriju KC Kragujevac, 80 odsto njihovih pacijenata su oni koji se, nakon što su već jednom lečeni, iznova vraćaju na odeljenje. Klinika je ove godine imala pacijenta koji je peti put hospitalizovan. Obrazac je uvek isti – pacijent se leči i nakon određenog vremena otpusti iz bolnice, potom, kod kuće prestane da uzima terapiju, stanje mu se pogorša i ponovo se vrati u bolnicu. Slično je stanje svuda u Srbiji. Država nije razvila sistem koji bi vodio brigu o pacijentima kada su kod kuće, a lekari klinika nemaju način da ih prate po otpuštanju. Upravo tu je mesto centara za mentalno zdravlje, za koje je zakon iz 2013. predvideo da “mogu biti otvoreni”, zbog čega se i stiglo dotle da je u celoj državi samo Kragujevac “na putu” da otvori centar. A i taj jedan “put” se ispostavio duži nego što se očekivalo.
Savetovalište za mentalno zdravlje u Kragujevcu otvoreno je krajem 2013. godine. U njemu rade dva psihijatra, psiholog, socijalni radnik i dva medicinska tehničara. Savetovalište se sada bavi i preventivom i brigom o pacijentima nakon bolničkog lečenja. Zaposleni obilaze ove pacijente u njihovim kućama, oni redovno dolaze na razgovore, a neki i na radionicu sredom. Iako sa malo zaposlenih i bez odgovarajućeg prostora, postignut je impresivan rezultat – ni jedan pacijent koji je nakon boravka u nekoj instituciji počeo da posećuje Savetovalište, nije ponovo hospitalizovan.
Psihijatar dr Suzana Perović, koordinator Savetovališta, pojašnjava da će prerastanjem u Centar, obolelima biti dostupna obuhvatnija pomoć.
– Odmah po otpuštanju iz bolnice, pacijent će biti upućen na Centar. Mi danas imamo u celoj Srbiji ogroman broj pacijenata koji po izlasku sa klinika, terapiju uzimaju samo do prve kontrole, pa prestanu. Stanje im se pogorša, pa ponovo moraju u bolnicu. Kada Savetovalište bude preraslo u Centar mi ćemo imati ordinacije i lekove, što sada nemamo, pa će pacijenti moći terapiju da dobijaju od nas i kod nas. Za to vreme počeće da posećuju radionice čiji je prevashodni zadatak da pacijenti sklone pažnju sa onoga što im je najbolnije – zašto sam baš ja morao da se razbolim, šta mi se ovo dešava….Biće novinarskih, glumačkih, muzičkih radionica, prostora za bavljenje jogom, meditacijom, što su sami pacijenti tražili – objašnjava dr Perović.
Centar za “bolesti duše”
Centar za mentalno zdravlje biće, bar u pro vreme, posvećen pacijentima sa dijagnozama koje nose šifru od F20 do F29. U pitanju su teže mentalne smetnje – shizofrenija i njoj slični poremećaji, paranoja, različiti psihotični poremećaji.
Nataša Božović, socijalna radnica, kaže da će kada dobiju svoj prostor, zaposleni moći više da se posvete i radu sa porodicama pacijenata.
– Oni će dolaziti zajedno, pa će članovi porodice naučiti šta da rade kada pacijent odbija lek, kako da ga prihvate i pomognu mu. Tako pacijent dobija 24-časovnu kontrolu i pomoć. Takođe, mi i sada uz pomoć Centra za socijalni rad obezbedimo pacijentima koji su siromašni socijalnu pomoć, pokušavamo da mu preko omladinske zadruge nađemo neki posao... Sve to će biti na višem nivou i naša obaveza kada postanemo Centar – pojašnjava Božović.
Milena Nenadić, psihološkinja, najavljuje da će u okviru Centra za mentalno zdravlje postojati i grupa za panične poremećaje i uopšte anksiozne poremećaje, za depresiju, te onkološko savetovalište za podršku obolelima i njihovim porodicama.
Da bi Savetovalište preraslo u Centar, potrebno je da ima još dva zaposlena. Neophodan je i objekat od bar 150 kvadratnih metara, sa ordinacijama i prostorom za održavanje radionica. Potrebne su i izmene statuta Doma zdravlja, saglasnost ministarstava, rešenja o finansiranju budućeg centra...
Tokom 2014. godine Savetovalište je imalo 3.320 pregleda, a ove godine 4.625 pregleda i više od 400 izlaska na teren.
Prema najnovijim informacijama, lokalna samouprava pokušava da obezbedi dodatne prostorije za rad u okviru objekta Crvenog krsta, u Ulici Svetozara Markovića. Time Savetovalište neće prerasti automatski u Centar, ali je i to korak napred. Konačno otvaranje Centra za mentalno zdravlje planirano je za narednu godinu, pod uslovom da nadležni iz Gradske uprave pronađu adekvatan objekat, na primer neki od brojnih legata koji propadaju ili su dati u nenamensko korišćenje.
Italija: 30 godina bez “zaključanih” ustanova
Projekat otvaranja Centra za mentalno zdravlje u Kragujevcu sprovodi se zahvaljujući saradnji sa italijanskom Asocijacijom Trentino za Balkan (ATB). Asocijacija ima više od deset godina iskustva u međunarodnoj saradnji između opštine Trentino i trideset područja jugoistočne Evrope, na izgradnji otvorenog i inkluzivnog društva. Oni su izdvojili sredstva za opremanje prostora za Centar u Kragujevcu. U severnoj pokrajini Trentino u Italiji već 30 godina nema institucija zatvorenog tipa za smeštaj osoba sa mentalnim poteškoćama.
Svi koji sada rade u kragujevačkom Savetovalištu završili su obuke u Italiji zahvaljujući donatoru, a sa ovim iskustvima detaljno su upoznati i nadležni iz lokalne samouprave.
Dr Gordana Damnjanović, član Gradskog veća za zdravstvo i socijalna pitanja, kaže da će Kragujevac formiranjem Centra početi sa konceptom lečenja osoba sa mentalnim poteškoćama u zajednici, po ugledu na italijanski model.
– Vlada Republike Italije je obezbedila finansijska sredstva u iznosu od 25.000 evra i taj novac će biti uložen u adaptaciju, sređivanje i opremanje prostora. Grad će dati na korišćenje svoj prostor – kaže dr Damnjanović.
Prema njenim rečima, u Centru će raditi i prof. dr Slavica Đukić Dejanović, kao gostujući besplatni konsultant. Dr Đukić Dejanović nedavno je u Kragujevcu, na sastanku sa predstavnicima Asocijacije Trentino za Balkan rekla da je kragujevački Centar prvi gde jedinica lokalne samouprave pokazuje želju da bude prisutna od samog početka.
Može i u Srbiji – piše u zakonu
Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama iz 2013. godine omogućio je osnivanje centara za mentalno zdravlje u Srbiji, ali “potrebna je čvrsta odluka države da se formiraju centri”, kaže dr Suzana Perović.
– Zakon sada predviđa da se centri “mogu” otvoriti i ko ih može formirati. Ipak, kod nas se teško ostvaruje ono što može, a ne mora. Izgleda da mora da se naloži obavezno otvaranje centara. Ovako je to utemeljeno na pojedincima sa entuzijazmom i lokalnim samoupravama sa voljom da nešto preduzmu – kaže dr Suzana Perović, entuzijasta kragujevačkog savetovališta.
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, koji se godinama bavi reformom zatvorenih ustanova, krajem oktobra predstavio je u Narodnoj skupštini najsvežije podatke o uspešnosti takozvanog Tršćanskog modela, koji se bazira na lečenju u zajednici, sa minimalnim brojem bolničkih kreveta i bez ijedne psihijatrijske bolnice. Podaci iz Trsta svedoče o daleko efikasnijoj zdravstvenoj zaštiti građana, ali i o smanjenju troškova, što je za svaku državu vrlo bitno.
Što se tiče aktuelne situacije na planu zaštite mentalnog zdravlja u Srbiji, sa posebnim osvrtom na razvoj razvoj centara za mentalno zdravlje, poslanicima su prezentovani više nego skromni rezultati koji su ostvareni nakon usvajanja Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama 2013.godine.
– Naime, iako je ovaj zakon širom otvorio vrata za osnivanje centara za mentalno zdravlje, do sada je u Srbiji formirano samo jedno Savetovalište, u Kragujevcu, kao predkorak budućeg Centra za mentalno zdravlje. Nažalost, i u ovom, jedinom primeru, nije se otišlo dalje, iako je Asocijacija Trentino za Balkan iz italijanske regije Trentino izdvojila sredstva za njegovo opremanje – navodi Helsinški odbor.
Prof. dr Vladimir Jović podsetio je poslanike da su razvoj službi u zajednici, pristup okrenut potrebama pacijenta i psihosocijalna rehabilitacija – koncepti koje podržava Svetska zdravstvena organizacija (WHO), institucije Evropske unije i sve relevantne stručne organizacije. Dr Jović je zaključio da ne postoje nikakvi naučni, stručni, ekonomski, pravni ili politički razlozi da se reforma psihijatrije u Srbiji ne sprovede odmah i sistematski.
U Srbiji treba da postoji po jedan Centar za mentalno zdravlje na 60.000 stanovnika, što znači da bi za teritoriju grada Kragujevca bila potrebna četiri centra.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
