Izvor: B92, 20.Mar.2017, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žive u Srbiji, rade u EU
Veliki broj stanovnika Horgoša je u potrazi za egzistencijom, pronašao zaposlenje u inostranstvu.
Međutim, nekoliko desetina ljudi se zaposlilo u pograničnim mestima u Mađarskoj, te tako 40 radnika svakodnevno putuje u najbliže mesto Reske na posao.
Predsednik MZ Horgoš Robert Šorš kaže da je ranije svakodnevno i do 400 ljudi dolazilo iz okolnih mesta da radi u Horgošu, međutim, sada se situacija promenila, te je veliki broj stanovnika otišao u inostranstvo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
“Reske su blizu, te ne bi bilo loše ako bi i više ljudi moglo tamo da se zaposli, dok se kod nas nešto ne promeni”, kaže Šorš.
Privredna situacija nije ni približna kao nekada, kada su punom parom radila ovdašnja industrijska preduzeća, tako da se većina oslanja na poljoprivredu, pre svega voćarstvo, a uz dvojno državljanstvo i pasošem Mađarske mnogi su otišli i dalje odlaze. Život u predvorju EU ima svojih prednosti, ali i mana U Horgošu nada se polaže na završetak industrijske zone, čija je izgradnja započeta pre nekoliko godina i čekaju se ulagači, a stanovnici veruju da će se zbog povoljnog geografskog položaja, situacija sa investitorima ubrzati.
Horgoš je po poslednjem popisu iz 2011. godine imao 5.700 žitelja, a sada je prema nezvaničnim procenama, taj broj znatno smanjen, najviše zbog odlaska na rad i iseljavanje u inostranstvo, najviše u Austriju, Nemačku, Englesku i Mađarsku.
Od pre nekoliko godina MZ Horgoš nema sopstvenih sredstava od samodoprinosa, jer referendum nije uspeo. O ponovnom uvođenju samodoprinosa, međutim, predsednik MZ Robert Šorš uveren je da bi ljudi možda i glasali za, ali da je veliki problem što je oko 1.500 meštana u inostranstvu, pa bi iz tih razloga teško bilo obezbediti podršku više od polovine upisanih birača.
Iz opštinskih i pokrajinskih para realizuje se izgradnja biciklističke staze od centra Horgoša prema Kanjiži i lane je urađena deonica druge faze od 350 metara. ”Nastaviće se sa ulaganjem u biciklističku stazu do kraja Njegoševe ulice prema Kanjiži, a naredna faza je deonica do granice. Kroz naše mesto je veliki intenzitet saobraćaja, pa se na taj način podiže bezbednost dece i svih meštana”, predočava Šorš. Potrebe ima za obnovu vodovodne mreže, kao i druga ulaganja, ali prema rečima Šorša, sve će zavisiti od raspoloživih sredstava.
