Izvor: Politika, 18.Jun.2015, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zid
Kada nesrećni, gladni, bosi i uplašeni za svoj život navale na vrata, da li je jedini odgovor podizanje zida dovoljno dugačkog i visokog da oni koje tera očaj ne mogu da ga preskoče? Mađarska je upravo odlučila da prema Srbiji podigne jedan takav zid, neprekinutu barijeru dugačku 175 kilometara i visoku četiri metra, s ciljem da zaštiti svoju teritoriju, kao i teritoriju zemalja Evropske unije od cunamija migranata koji navaljuju na njihov prag.
Na desetine hiljada ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svakoga dana rizikuje da se utopi u Sredozemnom moru ili mesecima putuje kroz nepristupačne predele Sirije i Turske kako bi se domogli života u kom neće biti rata i gladi. Od kada je sveta i veka traje ta migracija, ljudi su oduvek bežali od vladara koji su smatrali da je život podanika bagatela, iz država koje je razdirao rat, iz predela koje je pustošila glad.
Stanovnici severnog, pograničnog dela Srbije znaju da će svaki sukob na severu Afrike, ili na Srednjem i Bliskom istoku, dovesti do migracije iz ratnih zona ka zapadnoj Evropi, pa tako neminovno i ka našem graničnom prelazu prema Mađarskoj.
Međutim, Subotičani se još sećaju kako se pre nešto više od pola veka, nakon neuspele Mađarske revolucije 1956. godine, na desetine hiljada ljudi kretalo u obrnutom smeru od onog kojim sada idu migranti. Duž granice, od koje sada počinje obećana zemlja za migrante, bio je poslednji prolaz u neprobojnoj „gvozdenoj zavesi“, a fabričke hale i magacini duž naše strane pretvarani su u prve prihvatne centre za one koji su bežali iz Mađarske da bi sačuvali život.
Dočekivali su ih ovde, krepili i smeštali da predahnu na njihovom daljem putu. Srbija tada nije razmišljala o podizanju zidova, niti o tome da će oni koji ostanu menjati nacionalnu strukturu stanovništva, jer je dobro znala koliko može da bude teška „gvozdena zavesa“ kada se spusti na život običnog čoveka.
Mađarska vlada danas tvrdi da bedem koji namerava da podigne neće imati uticaja na legalni granični promet, ali teško je poverovati da može bez uticaja ostati činjenica da kada se, recimo, krene od Bačkih vinograda ka Bačalmašu, selima koje je pre dve godine spojio granični prelaz, putnika umesto njiva pod ratarskim kulturama duž puta „prati“ upozoravajući razdvajajući bedem. Da li će osećaj da idemo kod prijatelja i komšija zameniti teskoba?
Nepravedno bi, ipak, bilo svaliti svu krivicu na mađarsku stranu, jer je i naša zemlja sigurno mogla više da uradi da hiljade migranata ne prelaze zeleni granični pojas kao u nekoj „pešačkoj zoni“ koju niko ne kontroliše. Ali, Srbija je takođe poslednja stanica na putu na kom su pre toga prošli Tursku, Grčku, Bugarsku ili Makedoniju. A prema njima niko ne podiže zid.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
