Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Mar.2016, 11:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Žene na EU putu: Sa šrafom u gumi

Jedno od najvažnijih pregovaračkih poglavlja u procesu priključivanja Srbije Evropskoj uniji jeste ono koje se odnosi na ljudska prava. Silni su kapaciteti upregnuti kako bi se stvari na tom planu upeglale, ali svakodnevna iskustva "običnih" ljudi govore u prilog tezi da je Srbija za sada država koja ne prepoznaje ne samo ljudska prava, već ponekad čak ni čoveka.

Dogodilo se tako da je samo dva dana nakon Međunarodnog dana žena osvanula vest o osam porodilja koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su ostale bez posla. Navodno, nakon gašenja Agencije za privatizaciju, osam tamo zaposlenih žena, koje su u tom trenutku bile na porodiljskom odsustvu, otpuštene su uz poruku da "ne talasaju" i da pokušaju nekako same da se snađu.

Pregovaračko poglavlje 23, koje se bavi pravosuđem i osnovnim pravima, između ostalog podrazumeva prihvatanje niza konvencija, protokola, povelja i deklaracija koje država-kandidat mora da prihvati i primeni, kako bi obezbedila ravnopravan položaj svih svojih građana i građanki, i njihov dostojanstven život.

A u međuvremenu, pravni sistem i de facto i de jure dozvoljava mogućnost da žena koja se upravo porodila ostane bez posla - čime se ugrožava ne samo ekonomska stabilnost majke, već i novorođenog deteta. U Ministarstvu rada, novinarima je objašnjeno da su "prema Zakonu o radu, trudnice i porodilje zaštićene od prestanka radnog odnosa do isteka trajanja porodiljskog odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, osim kada radni odnos prestane po sili zakona". U prevodu, biće da to znači - prava su vam garantovana, dok vam ih neko nadrealno tumačenje "sile zakona" ne ukine.

I naravno, sve se to dešava baš u danima kada se žene okupljaju kako bi podsetile društvo i državu da su i dalje neravnopravne, da su i dalje glavna meta nasilja, da ih partneri i dalje ubijaju i siluju, a poslodavci maltretiraju.

Prava žena nisu obezbeđena nigde u svetu - prema podacima Ujedinjenih nacija, žene u proseku zarađuju 23 odsto manje od muškaraca, a stopa zaposlenosti žena skoro je 30 odsto manja od stope zaposlenosti muškaraca. Ako se nastavi ovim tempom, muškarci će zarađivati bolje od žena još čitavih 70 godina. Da tu ne pominjemo stotine hiljada nepismenih i neobrazovanih devojčica, obrezane žene, žene koje su spaljene zbog toga što su pogledale na pogrešnu stranu.

Sve to ipak ne znači da oni koji su nadležni za zaštitu prava građana i građanki, pa samim tim i za put ka Evropi, mogu da odahnu misleći kako je ovde, eto, ženama garantovano bar da neće biti kamenovane na gradskom trgu. Naprotiv. Niti oni mogu da odahnu, niti se čini baš dalekim dan kada će se na žene u Srbiji i kamenom bacati.

Zvanični podaci kažu da su žene ovde plaćene 11 odsto manje od muškaraca, što znači da godišnje žena treba da radi čak četrdeset dana više kako bi zaradila isto koliko muškarac. Ona se ne nalazi na čelu ni jednog javnog preduzeća, a od 160 lokalnih samouprava - samo jedna ima gradonačelnicu. Samo trećina ukupnog broja žena u Srbiji vlasnice su nekretnina, što znači da nemaju nikakvu sigurnost u trenucima kada ostanu bez posla, kada postanu žrtve nasilja ili se naprosto - razvedu.

Svaka druga žena tokom života doživi fizičko, seksualno, psihološko ili ekonomsko nasilje. Iz godine u  godinu, sve je više i žena ubijenih u porodično-partnerskom nasilju: samo prošle godine, bilo ih je 34.

I kao da sve to nije dovoljno, u svakodnevnom životu događaju se stvari koje obeshrabruju i koje podjednako mnogo govore o našem obrazovnom sistemu, kućnom vaspitanju i okruženju u kojem živimo. Olivera Stanković, jedina žena taksista u Vladičinom Hanu, bila je prinuđena da počne da zarađuje baveći se tipično "muškim poslom". Ali, umesto da u njoj vide svoje supruge, majke, ćerke i sestre, umesto da joj pomognu kako znaju i umeju, njene muške kolege svakodnevno je vređaju, smetaju, pa joj čak i - buše gume.

U međuvremenu, na sva se zvona najavljuje otvaranje Poglavlja 23. Zvanično, ono nema direktne veze ni sa otpuštenim porodiljama, ni sa taksistkinjom Oliverom, pa čak ni sa činjenicom da je u Srbiji ubijanje žena postalo "vrlo popularan sport". Ipak, ono itekako ima veze s činjenicom da država koja hoće u Evropu, istovremeno sve to dozvoljava, toleriše, a povremeno čak i podstiče.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...