Izvor: Politika, 10.Avg.2014, 11:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto sada manje strahujemo od Evropske unije
Iako podrška Evropskoj uniji opada, građani Srbije istovremeno se i manje plaše od EU – pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja vladine Kancelarije za evropske integracije.
U odnosu na decembar prošle godine, jedino je više onih koji smatraju da će članstvo u EU koštati previše para, a opadaju procenti u svim ostalim odgovorima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na pitanja kojima se, zapravo, meri strah od integracije.
Tako je manje onih koji misle da će pridruživanje dovesti do pada nacionalnog identiteta i kulture, da će značiti manju upotrebu srpskog jezika, da će doneti više teškoća poljoprivrednicima, zatim, da će članstvo biti i kraj nacionalne valute, da tada dolazi do gubitka uticaja malih zemalja, kao i gubitka socijalnih beneficija.
Iako su ovi stavovi oscilirali u prethodnim godinama i ne može se ni sada reći da nema mnogo zabrinutih za srpski identitet i kulturu – čak je 43 odsto takvih (a ranije je bilo i više od polovine) – ipak se nameće pitanje otkud to da su strahovi od Brisela na silaznoj putanji, tim pre što je takav nalaz protivrečan podatku da je u prvih šest ovogodišnjih meseci i podrška članstvu opala sa 51 na 46 odsto.
Da li zbog toga što građani bolje poznaju proces kretanja ka EU, zbog aktuelne politike u zemlji ili, možda, zbog toga što Uniji u poslednje vreme ne cvetaju ruže i nije sklona proširenju?
Ukratko, osnovna je ocena posmatrača da je dobrom delu stanovnika sve manje važno šta će biti s pridruživanjem.
Na pitanje da li građani sada manje strahuju zato što sada bolje poznaju EU i, recimo, znaju da Uniji nije uspelo formiranje evropskog identiteta, sociolog Vladimir Vuletić odgovara iznoseći podatak iz istraživanja da 43 odsto ljudi kaže da članstvo u EU nije ni dobra ni loša stvar, „što onda znači da ih to, jednostavno, ne interesuje, to je za njih isuviše daleko i ne nalaze vezu između svog života i EU”.
Vuletić smatra da manji strah u svakom slučaju nije plod racionalnog ili na egzaktnim podacima utemeljenog mišljenja, već je to više stvar osećaja koji se stvara. Bilo kroz poruke koje stižu putem medija, bilo od rukovodstva.
U uverenju da je izraženi strah od EU ranije u značajnoj meri bio posledica delovanja partija koje su bile izrazitije nacionalne, pri čemu pre svega misli na nekadašnji SRS, Vuletić objašnjava da sada, kada je SNS na vlasti, građani rezonuju otprilike ovako:
„Ako SNS i njegovo rukovodstvo ne smatraju da je to nešto što će ugroziti srpske nacionalne interese, šta ja onda ima o tome da razmišljam”.
On, međutim, ukazuje da o EU i dalje postoje predrasude, te da je potrebno mnogo vremena da bi se one dovele do racionalnog nivoa. Recimo:
„Iako bi se zbog različitih promena u pravnom sistemu moglo reći upravo suprotno – da se, faktički posmatrano, suverenitet zemalja snižava tokom godina – mi ipak, s druge strane, vidimo da je osećaj ljudi kroz neku vrstu propagande i marketinga kod nas u zemlji takav da se stiče drugačija slika.”
Prema rečima političkog analitičara Branka Raduna, postoji mogućnost da je manji strah od gubitka nacionalnog identiteta i kulture rezultat vlasti SNS-a, ali i delom njegove aktuelne politike prema ukrajinskoj krizi.
„Taj stav prema Rusiji – prema kojoj Srbija ima izbalansiran odnos i nije potpuno u skladu s evropskom politikom, koja uključuje i sankcije, ali je u skladu s većinskim stavom i osećanjem građana u Srbiji – može posredno da utiče i na mišljenje da ćemo mi sačuvati svoju poziciju u procesu evrointegracija.”
Kaže da je to što je u ovom trenutku manje brige za srpski identitet relativno, jer „procenti malo rastu, malo opadaju, tako da blagi pad ne znači mnogo”. S druge strane, uveren je da proces globalizacije guši nacionalni identitet, sam po sebi.
Imajući, međutim, u vidu da je podrška članstvu pala za pet procenata, Radun primećuje da su splasnuli i pozitivan i negativan pol odnosa prema EU.
„To je tako dobrim delom i zbog EU, koja ne zna tačno šta sad hoće sa Srbijom i ovim delom Balkana. Zapravo, na sceni je ravnodušnost, jer se proces evrointegracija toliko odužio da sada ne vidimo kraj.”
Ograđujući se stavom da su istraživanja „fotografije trenutka, pa u jednom momentu jedna stvar izgleda na jedan način, a u drugom trenutku drugačije”, analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da su nalazi ovog ispitavanja javnog mnjenja ipak plod bolje informisanosti građana o EU, pa su oni svesni da će nas samo prihvatanje evropskih standarda u ekologiji stravično mnogo koštati.
„Sadašnje mišljenje potiče od neposrednog iskustva koje građani Srbije imaju o državama koje su u našem susedstvu i koje su ušle u EU. Hrvati nisu prestali da govore hrvatski, Bugari bugarski, Rumuni rumunski, niti Mađari mađarski zato što su deo evropske porodice naroda”, kaže, dodajući i da je logična manja bojazan za domaću valutu, „jer je zbog našeg stanja u ekonomiji ulazak u evrozonu naučna fantastika”, kao i to da je građanima jasno da u EU, bez obzira na pomeranja iz prethodne decenije, postoji solidan sistem socijalne zaštite u mnogim zemljama.
Za razliku od prethodnih sagovornika, on smatra da manji strah građana od EU nema veze s tim ko je na vlasti u zemlji. „To predugo traje, šalju nam poruku da bar pet godina neće biti proširenja. Kad nešto dugo traje i ne nazire se srećan kraj, onda ni entuzijazam ne može da traje.”
Biljana Čpajak
objavljeno: 10/08/2014
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
