Izvor: Politika, 16.Dec.2013, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je malo optužnica
Sudovi su strogi prema tužiocima: vraćaju im optužnice na dopunu i ispravljanje sadržaja, jer dokazi nisu više sudski, nego su prikupljeni u tužilačkoj istrazi
Šta bi se dogodilo kada bi u Velikoj Britaniji bio donet zakon po kom svi automobili moraju od sutra da se kreću desnom stranom puta, a vozači pri tom i dalje ostanu za volanom na levim sedištima?
To je jedan srpski sudija pitao nedavno visokog zvaničnika Evropske unije u Srbiji. Odgovorio je: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bilo bi na stotine saobraćajnih nesreća, s mnogo žrtava.
Tako je i s istragom u Srbiji – nastaće velika šteta kada se tužiocima odjednom nametne glavna uloga u istražnom postupku, s mnogo novih pravila koja treba prvi put da primene, rekao je srpski sudija.
Posao istraživanja svih krivičnih slučajeva prešao je 1. oktobra s iskusnih istražnih sudija na tužioce, koji su do sada predlagali pokretanje istrage i podizali optužnice na osnovu sudske istrage, ali nisu rukovodili uviđajem, pronalaženjem i obezbeđivanjem dokaza, ispitivanjem okrivljenih i svedoka, angažovanjem veštaka... Zato već dva meseca „krivudaju” putevima nove tužilačke istrage, za koju su smatrali da je dobro poznaju. U „sudaru” s novim pravilima, krivični postupci trpe štetu, istrage su spore i teško se dolazi do optužnica.
– Čak i kada bi novi Zakonik o krivičnom postupku bio idealan, sudijama i tužiocima bilo bi teško da odmah pređu na potpuno novi sistem rada. Međutim, novi ZKP je daleko od idealnog, jer je pun nejasnoća, praznina, pa i zakonskih omaški – kaže dr Milan Škulić, profesor Krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu i predsednik Udruženja pravnika Srbije.
Dok su istrage bile sudske, mesečno je podizano nekoliko desetina optužnica. Novinari znaju da su u Višem tužilaštvu u Beogradu, koje pokriva 70 odsto kriminala u Srbiji, mogli da dobiju na uvid i po pet optužnica dnevno.
– Sada se svaka podignuta optužnica mora obavezno preispitati od strane suda, a ranije je to činjeno samo s onim optužnicama protiv kojih je podnet prigovor. Već se uočava trend da su sudska veća mnogo stroža prema optužnicama i sklonija da ih vraćaju na dopunu i ispravljanje sadržaja, što je logično, jer sada istraga više nije sudska, a dokazi s kojim tužilac izlazi pred sud su dokazi jedne stranke u postupku, a ne sudski dokazi, kao što je to bilo dok je istragu vodio istražni sudija – objašnjava profesor Škulić.
Tužilac sada jeste gospodar istrage, ali se zaboravlja da je on, isto kao i okrivljeni, samo jedna stranka u krivičnom postupku pred sudom, koji ostaje gospodar suđenja. Jer, na kraju svakog krivičnog postupka – odluku donosi sud.
– Problemi tužilaca sada najčešće nastaju već u predistražnom postupku, dakle u onome što se događa pre istrage. Takva koncepcija stvara problem. Jer, većina država koje imaju tužilačku istragu nemaju nikakvu fazu koja joj prethodi, već je istragom obuhvaćeno i ono što se sada kod nas radi u predistražnom postupku. Iako se novim ZKP-om navodno težilo bržem i efikasnijem postupku, stvoren je vrlo komplikovan istražni sistem jer se i predistražni postupak i istraga vode na nivou najnižeg stepena sumnje, a to su osnovi sumnje da je neko učinio krivično delo – objašnjava Škulić.
Pri tom se i predistražni postupak i istraga mogu voditi i protiv nepoznatog učinioca, što je, kaže profesor, potpuno nelogično, a logično je samo da se predistražni postupak vodi da bi se identifikovao i pronašao učinilac.
– Osim što vodi istragu, javni tužilac rukovodi i policijskim tokom predistražnog postupka. To je činio i ranije, kada je istraga bila sudska, ali sada je problem što policija okleva da deluje samoinicijativno, već za svaku radnju koju treba da preduzme – traži instrukcije tužioca, a pri tom tužilaštva nisu dovoljno operativna i još nisu tehnički i kadrovski osposobljena za potpuno novu ulogu – kaže Škulić i dodaje da ne sumnja u sposobnost i iskustva tužilaca.
Za neke radnje koje su ranije bile samo policijske, zakonik je sada predvideo isključivu nadležnost javnog tužioca, kao što je, na primer, zadržavanje osumnjičenog do 48 sati u predistražnom postupku (takozvani policijski pritvor). Sada su policiji vezane ruke, jer ne može da odredi ovu meru zadržavanja bez javnog tužioca.
Škulić podseća da su tužioci pohađali obuke i kaže da je država učinila sve što je mogla kako bi ih obučila za tužilačku istragu, ali napominje da se tim seminarima nije moglo mnogo postići jer je svaki tužilac pravnik s mnogo iskustva i može i sam da pročita i prouči novi zakonik.
– Mnogo je važnije da imamo dovoljan broj tužilaca i njihovih zamenika koji će raspolagati potrebnom tehnikom i finansijskim sredstvima – ističe dr Milan Škulić.
Dodaje na kraju da nije samo Srbija u problemu s novim konceptom krivičnog postupka, nego i sve zemlje u našem regionu.
-----------------------------------------------------------
Sto dana ZKP-a
Udruženje tužilaca Srbije već je, kako saznajemo, započelo s pripremama za stručni okrugli sto na temu „Sto dana novog ZKP-a”, koji će biti organizovan u prvoj polovini januara. U raspravi će učestvovati i sudije i advokati.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 16.12.2013.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
