Izvor: B92, 10.Maj.2018, 12:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto bi Srbija beskonačno čekala EU?
Beograd -- Reći da živimo u eri novog Hladnog rata je i potcenjivanje i greška u kategorisanju, piše Njujork tajms na srpskom u analizi iz novog broja.
Sukob komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada u 20. veku je bio, ideologiju na stranu, sukob dveju supersila. Globalni konflikt danas je mnogo manje statičan.
Umesto toga, svedoci smo nove Velike igre, sukoba velikih sila koje pokušavaju da suzbiju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uticaj one druge. Za razliku od Velike igre iz 19. veka između Britanskog i Ruskog carstva, koja je kulminirala sukobom za dominaciju nad Avganistanom, današnja Velika igra je globalna, kompleksnija i opasnija.
Nazovite je Igrom trojke. U njoj učestvuju tri glavna igrača - Rusija, Kina i Zapad koji se takmiče na tri načina: geografski, intelektualni i ekonomski. I na tri mesta se ove sile sukobljavaju: Sirija, Ukrajina i Pacifik. Mnogi od sukoba koji obeležavaju naše vreme mogu se definisati nekom kombinacijom ova tri seta.
U različitim stepenima, vlade i građani su postali skeptični u pogledu toga da li su liberalna demokratija i posleratni internacionalizam bili, i da li će biti, pravi izbor za njih. Za sve one koji sumnjaju, Kina i Rusija se izdvajaju kao alternativni modeli i odbrambene sile koje nude nove aranžmane za bilateralna i multilateralna savezništva. Ne želite međunarodno pravo, evropske integracije i antikorupcijske šeme? Onda nas pratite!
Dok Rusija nudi vojnu surovost, Kina nudi trgovinsku raznovrsnost. Za razliku od Zapada, Kina ne dozvoljava da joj ljudska prava i vladavina zakona stanu na put investicijama. Krajem 2017. Peking je povećao investicije u Ukrajinu, saopštivši da je ona važan građevinski blok na njihovom novom Putu svile ka Evropi. Vlada u Kijevu koji je preplavljen korupcijom već je rado saopštila da će 2019. biti "Godina Kine" u Ukrajini.
Ili uzmite na primer Balkan. Kao premijer neke balkanske države možete beskonačno da čekate Evropsku uniju da vas pusti u klub pod uslovom da se držite strogih standarda i sprovedete njene zakone i regulative na 80.000 strana. Ili biste mogli da se okrenete kineskim investitorima koji ne haju za te stvari. Kineski predsednik Si Đinping je 2016. tri dana proveo u državnoj poseti Srbiji. Godinu dana ranije nemačka kancelarka Angela Merkel je tamo provela nekoliko sati.
Kineske kompanije su od tada u Srbiji kupile najveću čeličanu, međunarodni aerodrom u Tirani, u Albaniji, i veliku termoelektranu u Rumuniji i iznajmile deo luke u Pireju, u Grčkoj.
Peking i Moskva dele strateški cilj: smanjenje uticaja Zapada u vetu. Kina ima novac kojim podmazuje nove saveze, a Rusija politički otrov koji slabi stare. One su savršen spoj.
Kao i tokom Velike igre u 19. veku, Kremlj ne treba da brine o kritici javnosti kod kuće dok u inostranstvu forsira neliberalnu agendu. Baš naprotiv, takvo ponašanje samo doprinosi snazi režima ruskog predsednika Vladimira Putina.
Ako išta, ruska populacija slavi zločine svojih bivših lidera kao i sadašnjih. Ispitivanje javnog mnjenja iz 2017. pokazalo je da 38 posto Rusa doživljava masovnog ubicu Josifa Staljina kao "najistaknutiju osobu" u svetskoj istoriji, dok je Putin na drugom mestu sa 34%.
Ceo tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka 10. maja.
