Izvor: Radio 021, 02.Dec.2017, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto EU zanima pruga Beograd-Budimpešta?
Neupućene je protekle sedmice iznenadila informacija da se Evropska unija oglasila povodom sporazuma Srbije i kineske strane o izgradnji brze pruge na liniji Beograd-Budimpešta, koji je Srbija potpisala sa kineskom stranom tokom samita Kina plus 16, u Budimpešti.
Pruga bi trebalo da bude projektovana i finansirana od strane kineske državne železničke korporacije i kineske banke, pa je ne malu pažnju privukla >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << vest da se tim projektom bavi Evropska unija, tačnije da "nadgleda i procenjuje" da li je on u skladu sa zakonom EU o javim nabavkama.
To je, kako za Tanjug u Briselu objašnjavaju poznavaoci, samo deo šire rasprave, koja se poslednjih godina vodi u EU, a tiče se stavljanja pod kontrolu investicija iz trećih zemlja koje sa sobom donose i politički uticaj.
Evropska unija i Kina su dva naveća trgovinska partnera na svetu, ali, kada su odnosi u oblasti direktnih investicija u pitanju, EU traži način da izbalansira razvojni potencijal investicija sa političkim i strateškim uticajem koji preko kineskog kapitala stiže direktno "u srce" Brisela.
Kada je konkretno Kina u pitanju, EU je u januaru 2014. godine pokrenula pregovore sa Pekingom o Bilateralnom investiocionom sporazumu. Sporazum za cilj ima da za investirore sa obe strane obezbedi predvidljiv i dugoročan pristup tržištima Kine i EU i da zaštiti investitore i njihove investicije.
Strategiju "reciprociteta" podržala je i nova EU Strategija za Kinu usvojena 2016. godine. Ona promoviše i fer konkurenciju, otvaranje stranih tržišta za EU kompanije, ali i jasna pravila koja će zaštiti investicije.
Ipak, ono o čemu u Briselu i pojednim glavnim gradovima EU članica pričaju, a što se direktno ne navodi u zvaničnim dokumentima EU, jeste uticaj Kine kroz uloženi kapital na zajedničku politiku cele Unije.
"Prioriteti EU u saradnji sa Kinom jesu trgovina, investicije, infrastrukturna povezanost. Pun potencijal se može ostvariti samo kada je urađen na nivou EU i uz podršku svih zemlja članica", izjavila je portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić.
Zvanično, Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove kažu da podržavaju zemlje članice koje imaju bilateralnu investicionu saradnju sa Kinom, ali napominju i da su tu da im pomognu da se obezbedi da te "aktivnosti budu u skladu sa odnosima Evropske unije i Kine".
Nezvanično se može čuti da su Mađarska i Grčka već "upozorene" da zbog samostalnih poslova sa Kinom mogu da postanu svojevrsni "kineski trojanski konj" u EU.
Analitičari u Briselu ocenjuju da ono na šta Peking cilja jeste da kroz ekonomski uticaj u pojedinačnim zemljama članicama obezbedi podršku unutar EU kada dođe do odlučivanja o politici Unije prema stanju ljudskih prava u Kini, kineskim pretenzijama prema Južnom kineskom moru ili pitanju statusa Tajvana.
I dok EU i dalje traži funkcionalnu zajedničku ekonomsku i političku strategiju prema Kini, Viktor Orban, premijer Mađarske, uveliko najavljuje "pomeranje globalnog ekonomskog uticaja sa Zapada na Istok", pozivajući pritom Zapad da prestane da poriče tu činjenicu.
Za to vreme iz Kine poručuju da oni ne žele "trgovinski rat, koji neće doneti dobrobit nikome", kao i da njihove investicije u Centalnoj i Istočnoj Evropi "nisu geopolitičko oružje", već "inkubator za pragmatičnu transregionalnu saradnju".
Autor: Tanjug
.jpg)
