Izvor: TvojPortal.com, 30.Maj.2012, 09:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaraza vreba i iz povrća
Izvor: Novosti
Stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta pronašli patogene bakterije i u namirnicama biljnog porekla. Testiranja uzoraka povrća s pijačnih tezgi potvrđuju prisustvo salmonele i ešerihije koli. Bezbednost čovečanstva sve češće ugrožavaju mikroteroristi - patogene bakterije iz namirnica koje svakodnevno jedemo, upozoravaju mikrobiolozi. Opasnost od masovnih zaraza koje izazivaju ovi mikroorganizmi je toliko porasla da >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << Evropska unija uskoro izdaje priručnik za mikrobiološki bezbednu primarnu poljoprivrednu proizvodnju.
Autor jednog poglavlja ove knjige biće mr Igor Kljujev, asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, čiji je rad o infekciji tkiva povrća i voća ešerihijom koli iz zagađene vode proglašen najboljim na nedavno održanom svetskom kongresu Evropske grupe za higijenski inženjering i dizajn (EHEDG) koja se bavi bezbednošću proizvodnje hrane.
Njegova istraživanja srušile su uvreženo mišljenje da bakterije, kao što su salmonela, šigela, ešerihija koli i slične postoje samo u namirnicama životinjskog porekla.
- Tokom desetogodišnjih složenih mikrobioloških istraživanja dokazao sam prisustvo patogenih bakterija u tkivu biljaka, u korenskom sistemu klijanaca kukuruza šećerca, salate, šargarepe, peršuna, celera, paradajza i drugih - kaže Kljujev. - Bakterije u unutrašnjost povrća i voća najčešće dospevaju do jestivih delova kad se ono navodnjava bakteriološki neispravnom vodom, kroz mikrooštećenja korena biljke, ali i prskanjem zagađenom vodom tokom proizvodnje, transporta, na pijaci ili u dodiru s nosiocima mikroorganizama tokom obrade. Drugi značajan izvor infekcija je nepravilna upotreba organskih đubriva koja se prave od otpadaka klanične industrije.
Naš sagovornik ističe da se patogene bakterije iz tkiva biljke ne mogu ukloniti pranjem, već isključivo kuvanjem na visokim temperaturama.
Rad srpskog istraživača zainteresovao je i američke naučnike jer su u SAD sve češće zaraze izazvane patogenim bakterijama s povrća. Najpoznatiji su primeri masovne infekcije salmonelom s paradajza koji se služio u restoranima ili ešerihijom koli s peršuna kojim se posipaju pice, a zbog stepena opasnosti potragu za izvorom zaraze vodio je FBI.
- Svetske institucije koje se bave bezbednošću hrane utvrdile su da više od polovine zaraza patogenim bakterijama izazivaju inficirane namirnice biljnog porekla koje se jedu u svežem stanju - kaže mr Kljujev. - Ove zaraze ne zaobilaze ni najbogatije zemlje, o čemu govori prošlogodišnja zaraza smrtonosnim sojem ešerihije koli u Nemačkoj. Opasnost raste zbog neprestanog priliva stanovništva u gradove i potrebom za proizvodnjom sve više hrane, pri čemu je čiste vode sve manje. Naučne institucije najmoćnijih zemalja sveta ulažu ogromne napore da reše ovaj gorući problem.
Sagovornik „Novosti“ otkriva da srpske institucije do sada nisu pokazale interesovanje za rezultate istraživanja stručnjaka Poljoprivrednog fakulteta o inficiranju namirnica biljnog porekla patogenim bakterijama, iako su ona predstavljana ne samo na stručnim skupovima. S druge strane, redovno testiranje slučajnih uzoraka povrća s pijačnih tezgi već nekoliko godina unazad potvrđuju da se namirnice zagađene patogenim bakterijama nalaze u slobodnoj prodaji.
- Bilo je prigovora da iznosimo alarmantne podatke, ali niko nas nije demantovao i rekao da oni nisu tačni - kaže Kljujev. - Verujem da inspekcije rade svoj posao, ali izgleda da svake godine naši studenti uzmu uzorke baš sa tezgi sa inficiranim povrćem. Nedavno su naši studenti testirali mladi luk, salatu, rotkvice i šargarepu i na svemu našli patogene bakterije.
Za razliku od razvijenih zemalja koje su ustanovile da je mikrobiološka kontrola vode za navodnjavanje mnogo jeftinija nego sanacija epidemije, u Srbiji takvi standardi još ne postoje. Dodatni rizik je činjenica da imamo veoma malo postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, pa kanalizacija često stiže do melioracionih kanala koji se koriste za navodnjavanje.
- Nedavno sam u jednom mestu u Sremu, poznatom po baštovanskoj proizvodnji, snimio kako se otpadne vode iz obližnje klanice cisternama dovoze do kanala za navodnjavanje i besomučno prosipaju, a u niškom kraju imali smo slučaj da su usevi zaraženi, jer su đubreni fekalijama - kaže Kljujev. - U takvim sredinama, po pravilu, povećan je broj infekcija sa ešerihijom koli kao uzročnikom. Nesavesnim proizvođačima odgovara krišćenje zagađene vode zbog visokih prinosa, iako korisnik od toga oboleva. To je objašnjenje i za sve češće epidemije misterioznih stomačnih virusa, koji su u stvari -bakterije - zaključuje Kljujev.
