Izvor: RTS, 26.Jun.2012, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Zaraza" se širi na Kipar
Kipar je peta članica Evropske unije koja je zatražila finansijsku pomoć. Kiparski bankarski sektor pogođen krizom u Grčkoj. Pojedini stručnjaci problem Kipra opisuju kao klasičnu zarazu.
"Neslavnom" društvu Grčke, Portugala, Irske i Španije pridružio se i Kipar, koji je Evropsku komisiju obavestio da će mu biti potrebna finansijska pomoć. Kao glavni razlog vlasti te zemlje navele su krizu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Grčkoj, koja se negativno odrazila na kiparski bankarski sektor.
Portparol vlade Stefanos Stefanou rekao je da će visina pomoći koju će Kipar tražiti od Unije biti predmet pregovora narednih dana. Analitičari, međutim, procenjuju da će Kipru biti potrebno oko pet milijardi evra, ali da bi ta suma mogla dostići i deset milijardi.
Samo za dokapitalizaciju druge po veličini banke u zemlji, Kiparske narodne banke, Kipru će biti potrebno 1,8 milijardi evra, što je oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje.
Ta poslovna banka, koju kiparske vlasti treba da dokapitalizuju do 30. juna, imala je velike gubitke kada su privatni kreditori otpisivali dug Grčkoj.
Veliki finansijski sektor Kipra u nesrazmeri je sa oko milion stanovnika, koliko živi na tom ostrvu. Banke su najviše okrenute Grčkoj, susedu koji je 10 puta veći.
Ekonomski stručnjak Hju Pim opisao je probleme Kipra kao klasičnu zarazu.
Kiparske banke su, kako je Pim rekao za Bi-Bi-Si, ostvarile gubitke zbog obveznica grčke vlade, kao i zbog pozajmica sopstvenoj privredi koja je bila pogođena krizom u Grčkoj.
Kipar će nastaviti da traži zajmove i van EU, pre svega od Rusije i Kine. Zemlja je već pozajmila 2,5 milijardi evra od Rusije, čiji su poslovni ljudi važne mušterije kiparskog finansijskog sektora, zbog niskih poreza koje nudi.
Agencija Fič snizila je rejting Kipra sa BBB na BB+ zbog problema u bankarskom sistemu, što su učinili i "Standard end Purs" u januaru i "Mudis" 13. juna.
Posle Grčke, Irske, Portugala i Španije, Kipar je peta članica EU koja je zatražila finansijsku pomoć. Sada je skoro četvrtina od 17 članica evrozone u bloku zemalja kojima je potrebna pomoć.
Evropskim liderima, međutim, najviše glavobolja zadaje to što bi sledeća mogla da bude Italija.
Novac za sanaciju bankarskog sektora zatražila je i Španija. Španci ne pominju koliko im je para potrebno, ali se zna da su evropski lideri ponudili 100 milijardi evra za oporavak posrnulih španskih banaka.
