Izvor: B92, 21.Sep.2013, 16:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zapadnom Balkanu mesto u EU

Beograd -- Proširenje Evropske unije neće biti završeno dok sve zemlje zapadnog Balkana ne pristupe Uniji, ocenili su učesnici trećeg Beogradskog bezbednosnog foruma.

I zemlje kandidati i sama EU suočavaju se s mnoštvom problema zbog globalne krize i krize evrozone, a rastu evroskepticizma doprinose i problemi koje su unele Rumunija i Bugarska, poput slabe vladavine prava i visoke stope korupcije, pa i Grčka, koja je već tri decenije deo EU, a ne uspeva da samostalno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << reši tešku finansijsku krizu koja potresa zemlju.

Podestimo, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić zbog zdravstvenih problema nije u petak došao na Beogradski bezbednosni forum, gde je trebalo da se obrati učesnicima.

Bivši potpredsednik Evropske komisije i bivši ministar spoljnih poslova Italije Franko Fratini izjavio je da je proširenje EU na zapadni Balkan počelo ulaskom Hrvatske, a da će biti završeno tek kada sve zemlje regiona postanu članice Unije.

Fratini je ukazao na značaj ujedinjene Evrope za građane zbog otvorenog tržišta, otvorenih granica, slobodnog kretanja ljudi i robe i napomenuo da politički lideri članica EU moraju da imaju viziju, ali i da objasne stanovništvu da ono što uzimaju zdravo za gotovo može biti izgubljeno u slučaju gubitka EU.

Žak Rupnik, direktor za istraživanje Centra za međunarodne studije na Fakultetu političkih nauka u Parizu, ukazao je na tri glavne prepreke, iz evropske perpsektive, za integraciju Balkana 2020. godine - probleme koje su unele Rumunija i Bugarska, otkriće da Grčka ni posle 30 godina u EU ne funkcioniše kao država, kao i podeljenost unutar same Evrope.

Prema Rupnikovim rečima, moguća su tri scenarija, od kojih je najgori balkanizacija, odnosno raspad same EU; skoro jednako loš je gubitak elana na Balkanu zbog preusmeravanja napora na druge regione pogođene krizom; a najbolji je jačanje evrozone i proširenje na zapadni Balkan, a kasnije i na istočne i južne susede.

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić takođe je upozorio da je alternativa procesu proširenja EU fragmentacija, odnosno balkanizacija Evrope.

"Ako Evropa ne završi proces proširenja, biće slabija za 30-40 godina", smatra Tadić podsećajući na problem konkurentnosti s velim tržištima poput Kine ili indije.

On je, međutim, istakao da će se i balkanske zemlje suočiti sa ogromnim problemima ako uđu u EU pre nego što budu sposobne da rešavaju sopstvene probleme i naglasio je da je za sprovođenje reformi nužan razuman period i da ne treba tražiti nikakve prečice.

Govoreći o nemačko-britanskoj inicijativi da Srbija od početka pristupnih pregovora otvori poglavlje 35, koje se odnosi na Kosovo, Tadić je rekao da Srbija ne treba da unosi svoje probleme u EU, ali da EU mora da bude fleksibilna.

"Ako je pred nama kruta EU, srpska vlada će teško obezbediti podršku građana", upozorio je on i dodao da će, ako Evropa ne bude prisutna u regionu, doći neki drugi akter pošto taj prostor, kako je primetio, neće ostati nepopunjen.

Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, ocenio je da je ekonomska kriza koja je pogodila ne samo zemlje regiona, već i ostatak Evrope, pokazala sve strukturalne probleme same EU.

Svilanović je izrazio uverenje da će Srbija u dogledno vreme, "za dva izborna mandata", ući u EU, ali je istakao da je najvažnije imati demokratsko, slobodno društvo i da članstvo u Uniji deluje kao magnet za svaku zemlju kandidata koja mora da sprovede ozbiljne reforme.

Na trodnevnom forumu, koji danas završava, predstavnici srpskih vlasti, strani zvaničnici, predstavnici nevladinih organizacija i nezavisni eksperti razmatraju aktuelna pitanja regionalne i međunarodne bezbednosti, spoljne politike i privrede.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na B92...