Izvor: Politika, 16.Jun.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapad na grčkim kolenima
Evrozona ne zna kako da se izbori sa mogućim državnim bankrotom članice, što može povući lančane posledice, kaže Mario Dragi
Grčka klizi u haos, procenio je juče Dimitris Linceris, poslanik vladajućeg PASOK-a, pozivajući vrh Papandreuove stranke da preuzme odgovornost za dramatičnu krizu na Egeju, koja iz temelja ljulja evrozonu, EU, ali i višedecenijsku transatlantsku solidarnost, zakovanu u današnjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ustrojstvu glasačkih prava u MMF-u.
I dok u Atini traje politička drama, Evropska unija, MMF i međunarodne agencije za kreditni rejting iz časa u čas menjaju odnos prema državi čiji je spoljni dug već premašio vrtoglavih 300 milijardi evra.
Koliko do juče, evropski zvaničnici najavljivali su da će na samitu lidera EU, 23. i 24. juna, postići dogovor o finansijskoj podršci Grčkoj u 2012. godini. Po novom, taj dogovor nesložnih evropskih partnera odlaže se „verovatno” za sredinu jula, septembar ili kasnije, kaže Oli Ren.
Koliko do juče, MMF je uslovljavao isplatu svog udela u petoj tranši, lane dogovorenog (prvog) spasilačkog paketa za Grčku, jasnim okvirom dalje evropske pomoći Atini. Sada, MMF je izgleda spreman da tu tranšu (3,3 milijarde evra 29. juna) isplati ukoliko EU „politički čvrsto obeća” da će postići međusobni dogovor.
Koliko do juče, agencije za kreditni rejting pretile su da će bilo kakvo „preoblikovanje tempa i uslova otplate pristižućih grčkih obaveza smatrati bankrotom ove ili one vrste”. Po novom, agencije za kreditni rejting spremne su da „vremenski razvučenu otplatu grčkih dugova” prihvate kao „ograničeno neispunjavanje obaveza” i zadrže grčki rejting na ponižavajućem CCC nivou (jedan iznad „D”).
Ima li Zapad ideju kako da razreši grčku dužničku dramu? Mario Dragi, glavni favorit za novog šefa Evropske centralne banke je precizan: „Evropa ne zna kako da se izbori sa eventualnim državnim bankrotom članice evrozone, što bi moglo lako dovesti do lančane reakcije”.
Većina bogatijih zapadnih prestonica utrkuje se u omalovažavanju urušene Grčke. U trgovini uslovima, terminima i pogrdama prema državi na Egeju, izostaju dva ključna pitanja.
Sa kojom procenom rizika su francuske, nemačke i američke banke, inače vodeći poverioci osiromašene Grčke, početkom ovog veka, tamo plasirali milijarde, danas neizvesno naplativih, evra i dolara? I, zašto strani poverioci – privatni i institucionalni – danas od običnih Grka očekuju da podnesu glavnu žrtvu u otplati basnoslovnog duga?
Pretnja kreditnih agencija da bi mogle uskoro srozati rejting francuskih i belgijskih banaka, upletenih na grčkom finansijskom tržištu, tek će ogoliti neke, još neuočene, slabosti bankarske logike Zapada pre globalne finansijske krize 2007. godine.
Tanja Vujić
objavljeno: 17.06.2011.
