Izvor: Radio 021, 22.Mar.2015, 09:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zamrznuto meso iz EU prodajemo kao sveže
Država je najzad odlučila da zaštiti domaće svinjarstvo od prekomernog uvoza. Najavljeno je povećanje posebne dažbine na uvoz živih svinja, a biće pooštreni i uslovi za promet zamrznutog mesa.
To meso više neće moći da se prodaje kao sveže i da se na taj način potrošači dovode u zabludu. Ove mere država nije donela na svoju ruku, jer je o povećanom uvozu obaveštena i Evropska komisija.
Proizvođači već duže vreme ukazuju da je uvoz svinja i mesa >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << krivac za pad cena tovljenika. O tome, uostalom, govore i zvanični podaci i bilo je potrebno da se održe mnogi protesti da bi država reagovala. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u 2014. godini uvezeno 14.500 tona mesa i oko 330.000 živih svinja. Samo za žive svinje plaćeno je preko 46 miliona evra. Iz Hrvatske je uvezeno 165.000 svinja koje su plaćene 25,6 miliona evra, a iz Mađarske 141.000 za oko 20 miliona.
Zamrznuto meso uvozili smo iz mnogih zemalja EU, ali i drugih evropskih zemalja, a statistički podaci pokazuju da smo uvozili meso i iz Ruske Federacije, kao i iz Crne Gore. Naša godišnja proizvodnja svinjskog mesa je od 250.000 do 270.000 tona, što znači da je prošlogodišnji uvoz iznosio 12-13 odsto ukupne domaće proizvodnje. Do sličnog odnosa se dolazi i kada se uzme u obzir da godišnje utovimo oko dva miliona živih svinja, a da smo uvezli 330.000 tovljenika.
Rajko Latinović, direktor PKB Imesa, potvrđuje da je prekomerni uvoz ipak kriv za krizu u svinjarstvu.
"Mi smo sada izloženi damping cenama iz Evropske unije, jer su oni računali na izvoz u Rusiju, kojeg nema. Krivac za uvoz su trgovinski lanci u stranom vlasništvu. Zbog toga su domaći proizvođači i zapušteni i napušteni", rekao je Latinović za "Politiku".
Stručnjaci upozoravaju da naš problem zapravo nije uvoz živih svinja, a to ne bismo ni mogli da zabranimo, već zamrznutog mesa, jer, naši pravilnici o njihovoj upotrebi nisu usklađeni sa evropskim. Naime, u EU je rok upotrebe mesa zamrznutog na minus 12 i duboko zamrznutog na minus 18, šest meseci. Posle tog roka vlasnici mesa su dužni da ga unište, to jest pošalju u kafileriju, što moraju da plate. Kod nas je rok godinu dana i zato je tamošnjim izvoznicima isplativije da ga nama prodaju i po znatno nižim cenama, tako da im naše tržište služi i kao unosna kafilerija.
I druge neusklađenosti pravilnika o upotrebi mesa predstavljaju problem. Trgovci moraju da naznače datum klanja samo kada prodaju cele polutke i trupove, dok kada meso prodaju u delovima, kao na primer krmenadlu, moraju da naznače samo datum pakovanja.
Pošto sve naše propise usklađujemo sa EU, dovođenjem domaćih propisa u tu ravan smanjio bi se pritisak iz uvoza.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
