Izvor: Večernje novosti, 05.Sep.2012, 22:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zamka sa KiM je na kraju procesa

SRBIJA neće morati da prizna Kosovo da bi načinila naredni korak u evropskim integracijama - da otpočne pregovore o pristupanju - ali će se sa ovim uslovom verovatno suočiti onog trenutka kada bude spremna za prijem u EU.Tako bi se ukratko mogle sumirati različite poruke briselskih zvaničnika, evropskog komesara za proširenje Štefana Filea i predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca.Nemački parlamentarac Šulc, tvrde sagovornici “Novosti”, samo je javno izrekao uslov koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nigde nije definisan na papiru, ali je politička realnost - da se očekuje da se Srbija i Kosovo međusobno priznaju na kraju evropskog “putovanja”. File je donekle ublažio ovu oštru retoriku, rekavši da se od Beograda očekuje normalizacija odnosa sa Prištinom, a ne priznanje.Iako grub, Šulcov stav, međutim, ne treba previše da iznenađuje, najmanje iz dva razloga. Dolazi iz Nemačke, čija je politika podrške Kosovu veoma jasna, a i predsedava organizacijom čiji se pogledi razlikuju od ostatka evropskih institucija. Evropski parlament je, naime, otišao dalje u prihvatanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, između ostalog i zbog jakog kosovskog lobija, kao i zbog činjenice da parlamentarce ne obavezuju politički stavovi Unije, već po vokaciji samoinicijativno formulišu svoje poglede, što pokazuje i sadržaj nekih rezolucija vezanih za Kosovo.Ipak, glavna reč o tome šta će biti s Kosovom i odnosima između Beograda i Prištine, vodi se u Evropskom savetu i Evropskoj komisiji, a ne u Parlamentu.- Priznanje nezavisnosti Kosova kao uslov za članstvo Srbije u evropskoj porodici nije stav EU, jer da jeste nikada ne bismo imali pregovore o priključenju - poručio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić. On je ukazao da je Srbija tumačenjem kako treba da se ponašaju njeni predstavnici na skupovima gde učestvuju i Albanci pokazala da je privržena dijalogu i članstvu u EU:- Sada je red na Brisel da ili zaustavlja takve priče ili otvorenošću postupaka prema Srbiji pokaže da ne stoji iza toga.Nikola Papak, savetnik potpredsednice Vlade za evropske integracije, za naš list poručuje da uslov priznanja nije prihvatljiv za Srbiju:- Kosovo nije priznalo ni pet članica EU. Ni u jednom dokumentu Evropskog parlamenta ne stoji da je to uslov za Srbiju. Reč je o ličnom stavu Šulca. Vladimir Todorić, član Spoljnopolitičkog saveta MSP, međutim, kaže da Srbija može da se zavarava i uljuljkuje u objašnjenjima da stavovi EP ne obavezuju Savet ministara i da Šulc govori u svoje ime, ali mora imati na umu da je dovoljno da nas uslovljava jedna članica, pa da naš evropski put bude blokiran.- Ajkule su namirisale krv i misle da će Srbija, pošto je u teškoj ekonomskoj situaciji, tolerisati ovakve izjave i ispunjavati neprijatne uslove - smatra Todorić.Za profesora međunarodnog prava Predraga Simića, Šulcova izjava je najava izbora pred kojim će se Srbija naći - ili EU ili Kosovo.Milica Delević, predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije, kaže, za “Novosti”, da sve članice EU očekuju da vide normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, a da ne iznenađuje što one evropske zemlje koje su priznale nezavisnost zauzimaju i nešto tvrđi stav. KETRIN EŠTON: EU PRIPREMILA STRATEGIJU ZA KOSOVO Evropska Unija je pripremila inicijalnu strategiju za rešavanje kosovskog pitanja koja se oslanja na tri stuba i koja bi sa podizanjem dijaloga na viši politički nivo i uključivanjem visoke predstavnice EU Ketrin Ešton u pregovore trebalo da posluži kao osnova na kojoj bi se odnosi Beograda i Prištine trajno uredili, saznaje Tanjug u Briselu. Prema rečima Tanjugovog izvora iz vrha evropske administracije u Briselu poseta premijera Srbije Ivice Dačića sedištu EU poslužila je ne samo da se zvanicnici EU upoznaju sa politikom i planovima nove Vlade Srbije, već i da se najkonkretnije razgovara o sledećoj fazi dijaloga, njegovim ciljevima i očekivanjima. "EU unija je spremna da iznese svobuhvatniji pristup rešavanju kosovskog pitanja", rekao je evropski zvaničnik. U pitanju je pre svega spremnost Eštonove da se lično uključi u razgovor o najvažnijim pitanjima u dijalogu, zatim tu je i namera da se obezbedi da dijalog snažnije bude vezan za proces proširenja EU, i konačno da se strane sveobuhvatnije usredsrede na krajnji ishod pregovora.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Večernje novosti...