Izvor: NoviMagazin.rs, 18.Mar.2015, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zajedno u – društvo bez otpada
Sremska Mitrovica i Osijek zajedničkim snagama i uz pomoć novca iz fondova Evropske unije rešavaju problem otpada. Projekat “Stvaranje društva bez otpada” nije jedini kojim se jača prekogranična saradnja sremskih opština sa jedne i druge strane granice
Stanovnici Sremske Mitrovice od kraja februara ne moraju više da bacaju sav otpad u “jednu kesu”. Na 32 mesta u gradu postavljena su takozvana reciklažna ostrva koja imaju po tri tipska kontejnera za odlaganje papira, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << kartona i plastične ambalaže. Ova reciklažna ostrva postavljena su u svim naseljima u gradu, a plan za budući period je da se postave i u dvorištima svih predškolskih i školskih ustanova.
To će komunalcima tog grada znatno olakšati reciklažu, značajno doprineti podizanju ekološke svesti građana i zaštiti okoline. Kako izgleda čitav postupak separacije otpada, javno su demonstrirali osnovci iz škole “Jovan Jovanović Zmaj” na svečanosti upriličenoj povodom “početka rada” reciklažnih ostrva, kojoj su prisustvovali i gosti iz – Hrvatske.
Gosti iz susedne države i 32 sremskomitrovačka “ostrva” deo su projekta “Stvaranje društva bez otpada” (The case for zero waste) iza kojeg stoji Pokrajinski sekretarijat za regionalnu saradnju i lokalnu upravu, a finansira ga Evropska unija u sklopu prekograničnog IPA programa “Hrvatska-Srbija 2007-2013.”.
Društvo bez otpada počelo je paralelno da se “pravi” u Sremskoj Mitrovici i Osijeku 29. novembra 2013. godine. Nosioci projekta su JKP Komunalije Sremska Mitrovica i komunalno preduzeće Unikom iz Osijeka koje je vodeći funkcionalni partner, a partneri su: Grad Sremska Mitrovica, Ekološki klub iz Sremske Mitrovice, Centar za ekologiju i održivi razvoj iz Subotice, udruženje Zeleni Osijek i regionalna Razvojna agencija Slavonije i Baranje.
Rok trajanja projekta je dve godine, a ukupna vrednost 676.170 evra – 324.203 evra za realizaciju projektnih aktivnosti u Srbiji i 351.967 evra u Hrvatskoj.
“Dosadašnji kapacitet za prikupljanje otpada i mesta za sakupljanje otpada je nedovoljan i to je dovodilo do stvaranja divljih deponija. Uvođenjem reciklažnih ostrva građani dobijaju infrastrukturu za primarnu selekciju otpada. Cilj projekta je povećanje količine prikupljenog otpada kroz unapređivanje mehanizma prikupljanja i upravljanja i podizanje ekološke svesti građana kroz jačanje prekogranične saradnje i podsticanje zajedničkih aktivnosti u oblasti upravljanja otpadom”, objašnjava Tamara Milković iz JKP Komunalije.
Zahvaljujući fondovima Evropske unije, pored reciklažnih ostrva ekološka novotarija u Sremskoj Mitrovici je i 1.000 kompostera koje su besplatno podeljeni domaćinstvima za odlaganje lišća, trave i drugog biološki razgradivog otpada i još 1.000 besplatno podeljenih plavih kanti za PET ambalažu i papir individualnim domaćinstvima.
“U okviru ovog projekta održavaju se četiri velika foruma i dve konferencije o upravljanju otpadom kojima prisustvuju eminentni stručnjaci i eksperti iz EU, ali i 58 edukativnih radionica za predškolski i školski uzrast. Na ovaj način građani će učestvovati u odvajanju otpada i na duge staze poboljšaće se uslovi života. Projekat bi trebalo da smanji za 800 tona količinu otpada na javnoj deponiji i time značajno pojeftini upravljanje otpadom”, kaže Tomislav Janković, zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice.
Sredinom februara u Osijeku je održana međunarodna konferencija na kojoj su predstavljeni rezultati dosadašnjeg rada na ovom projektu prekogranične saradnje. “Učesnici su bili i predstavnici komunalnog preduzeća iz Ljubljane koji su nam preneli svoja iskustva, jer je Ljubljana bila proglašena za ekološku prestonicu Evrope, i predstavnici francuskog grada Nevera koji su takođe pričali o svojim iskustvima u tretmanu otpada”, kaže Janković.
Na pitanje šta je donela saradnja sa Osijekom, Janković kaže: “Edukaciju, razmenu znanja i iskustva. Mi smo vodili 20-30 volontera u Osijek, a edukatori su dolazili i u Sremsku Mitrovicu i radili sa decom u predškolskim ustanovama i osnovnim školama”.
Projekat “Stvaranje društva bez otpada” nije jedini kojim se jača prekogranična saradnja sremskih opština sa jedne i druge strane granice. Janković kaže da je Evropska unija sa 103.000 evra finansirala poboljšanje prekogranične saradnje kroz sportske aktivnosti u lokalnim zajednicama. Gradski odbojkaški klub “Srem eaton” iz Sremske Mitrovice i muški odbojkaški klub iz Vukovara sarađivali su na jačanju socijalne kohezije u regionu kroz sportske aktivnosti i povezivanje mladih. Tim novcem kupljeni su sportski rekviziti i organizovana dva sportska kampa – jedan u Mitrovici, drugi u Iloku.
Smešten na tromeđi jedne članice Evropske unije i dve države-kandidata za članstvo u EU, Srem je idealna evropska regija. Sremska Mitrovica, uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za regionalnu saradnju i lokalnu upravu i Regionalne agencije za razvoj, nastoji da bude lakmus-grad koji će privući što više novca iz evropskih fondova za projekte prekogranične saradnje.
“Sremska Mitrovica je potpisnik Memoranduma o saradnji u prekograničnom regionu Drina-Sava. Krovna organizacija tog projekta je SWG, stalna radna grupa za jugoistočnu Evropu koja se bavi razvojem sela, poljoprivrede i zaštite životne sredine sa sedištem u Skoplju i pokriva tri regiona na zapadnom Balkanu. Region Drina-Sava obuhvata 17 gradova i opština u Srbiji, BiH i Hrvatskoj i oni su potpisali Memorandum o razumevanju i saradnji. Iz Srbije su to Sremska Mitrovica, Šabac, Loznica, Bogatić i Šid. Iz BiH su Bijeljina, Brčko, Ugljevik, Donji Žabar i Lopare. A iz Hrvatske – Gunja, Drenovci, Vrbanja, Nijemci, Tovarnik, Lovas i Ilok”, objašnjava Janković.
Sredinom februara u Sremskoj Mitrovici održan je u okviru tog projekta prvi međunarodni turistički, eko i etno festival “Zvuci, ukusi i mirisi tradicije”, finansiran sa 25.000 evra, koji su organizovali turistički klasteri Sremske Mitrovice i Bijeljine. Sledeći festival planiran je u Bijeljini, a zatim u Šapcu. “Ovaj projekat završava se u aprilu 2015. i više je bio usmeren na povezivanje ljudi u regionu i na zajedničke aktivnosti čiji je cilj bio da poboljša ekonomsku situaciju i popravi kvalitet života na selu”, kaže zamenik gradonačelnika Sremska Mitrovica.
Ali, tu nije kraj. U najavi su dva nova projekta preko Regionalne razvojne agencije – biciklistička ruta Srem i integralni sistem navodnjavanja regiona Srem.
“Za te projekte dobili smo sredstva iz Evropske unije, udružili smo se na prostoru Srema i zajedničkim snagama se trudimo da se umrežimo sa opštinama iz susednih država s kojima činimo region. Naša biciklistička staza bila bi nastavak evropske biciklističke rute koja ide preko Hrvatske. Na tu rutu mi se kačimo na Fruškoj gori preko Iloka i Neština i ona ide preko cele Fruške gore i kod Čortanovaca se uliva u međunarodni 'euro 6'. Za to su Hrvati naročito zainteresovani, oni imaju rutu koja dolazi do naše granice, ali s naše strane još postoji manjak infrastrukture i organizovanosti. Turista na biciklističkoj ruti troši 600-700 evra za nedelju dana i to je samo hrana i smeštaj”, kaže Janković.
Pokušavajući da sumira dosadašnja iskustva i značaj fondova Evropske unije, Janković kaže da je bitan rezultat – transfer znanja iz koga se vidi šta su vrednosti EU, a ništa manje bitan efekat je i ublažavanje negativnih posledica ranijih dešavanja na ovim prostorima kroz saradnju generacija koje tek dolaze: “Pozitivno sam iznenađen stepenom zainteresovanosti za saradnju sa Srbijom. Ne samo zato što Hrvatska ima obavezu kao najmlađa članica EU da nam prenese to znanje, već i zato što je zainteresovana da zajednički rešavamo probleme jer život ne poznaje granice, poplave su nam zajedničke, razvoj turizma nam je zajednički interes – nijedna lokalna zajednica sa obe strane granice u Sremu nema dovoljno sadržaja da zadovolji znatiželju evropskih turista i nema dovoljno sadržaja da zadrži gosta četiri-pet dana i zato treba da sarađujemo. Opština Nijemci ima svoj vizitorski centar za posmatranje ptica, to su vrlo imućni gosti koji dolaze da posmatraju ptice i na to troše mnogo novca. Zaljubljenici plaćaju čitavo bogatstvo samo da bi napravili snimak neke retke ptice. Opština Nijemci dobila je preko dva miliona evra iz evropskih fondova i hoće paralelno da rade s našom Zasavicom”.
Sremska Mitrovica ima administrativne kapacitete da nastavi s prekograničnim projektima koje finansira Evropska unija i spremna je da na tome zajednički radi sa gradovima Šabac, Loznica i Bogatić, koji pokušavaju da dođu do nekih evropskih sredstava. ”Oko onoga što nemamo mi kao lokalna samouprava, u velikoj meri nam pomaže Regionalna razvojna agencija i Kancelarija za evropske integracije u Mitrovici. To su naše oči prema fondovima i programima jer ne možemo da sagledamo šta je sve to što su nudi iz EU i šta su sve mogućnosti”, kaže Janković.
