Izvor: Politika, 10.Jul.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za obrazovanje trošimo dvostruko manje od EU
Prosečna javna potrošnja u zemljama Evropske unije, prema podacima Evrostata iznosi 48,1, dok je u Srbiji 46,1 odsto
U Srbiji postoji uvreženo mišljenje da od naše državne potrošnje nema veće i da je Evropa mnogo racionalnija u tim troškovima od nas. Istina je, međutim, malo drugačija. Prema podacima zvanične statistike Evropske unije – Evrostata, prosečna javna potrošnja u zemljama EU iznosi 48,1, dok je u Srbiji 46,1 odsto. U Finskoj, Francuskoj, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Danskoj i Belgiji ona čak prelazi 50 odsto.
Najveća stavka u potrošnji država EU je socijalna zaštita, na koju je otpadalo 40,2 odsto ukupne potrošnje. Kod nas je udeo u BDP-u za te namene dva i po puta manji (17,8 odsto). Izdaci za obrazovanje, na primer u Srbiji iznose oko pet odsto BDP-a. Evropski prosek je 10,3 odsto.
To što je Srbija na sredini evropske liste po udelu državne potrošnje u bruto domaćem proizvodu (BDP), ipak nije razlog za slavlje. Đavo je, kažu ekonomisti, u detalju.
– Po nivou ekonomske razvijenosti mi nismo na sredini evropske liste, već na samom dnu – kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. Zato i ne možemo da se upoređujemo sa onima koji su na vrhu liste po udelu javne potrošnje, jer je reč o razvijenim ekonomijama. Mi treba da se upoređujemo sa ekonomija sličnog nivoa razvijenosti, a to su Bugarska i Rumunija, na primer. Udeo javne potrošnje u BDP ovih zemlja je znatno niži nego kod nas i iznosi oko 35 odsto. Da bi ekonomije u razvoju rasle po većim stopama, neophodno je da se javna potrošnja prilagodi njihovom nivou razvijenosti. Nama su potrebne stope rasta od po četiri do pet odsto godišnje, što je bio slučaj pre krize.
Inače, Fiskalnom strategijom koju je vlada usvojila pre nekoliko meseci, predviđeno je da se udeo javne potrošnje u BDP-u do 2017. smanji na 41,9 odsto. I to tako što će se najviše smanjiti rashodi za zaposlene (sa 10,9 na 8,6 odsto) i penzionere (sa 13,1 na 11,2 odsto). Pri tom će rashodi za subvencije ostati na gotovo identičnom nivou (sa 2,6 na 2,4 odsto BDP-a). Istovremeno rashodi za kamate će se povećavati (s 3,5 na četiri odsto). Ni javne investicije se u narednom periodu neće povećavati i ostaće na nivou od oko tri odsto.
Prema rečima Arsića postoji jedna sistemska zakonomernost kada je o udelu javne potrošnje u BDP reč. Zemlje sa socijaldemokratskom tradicijom, poput Francuske, imaju visok nivo javne potrošnje.
– Liberalne privrede, poput Amerike ili Britanije, na primer, imaju niži nivo državne potrošnje – ističe Arsić i dodaje da je zabrinjavajuće to što država, preko firmi u državnom vlasništvu, mnogo učestvuje u ukupnom BDP-u (oko 40 odsto).
I Goran Radosavljević, docent na Fakultetu za finansije, ekonomiju i administraciju (FEFA) takođe smatra da zemlje sa socijaldemokratskom tradicijom imaju veću državnu potrošnju.
– Ali je i preraspodela kod njih velika. Odnosno jaku socijalnu državu oni finansiraju preko visokih poreza. U zemljama liberalnog kapitalizma su niski javni rashodi. Ali su i poreske stope niske. Mi lutamo između ta dva koncepta, jer imamo visoku javnu potrošnju i niske poreske stope. Što je neodrživo. Naš put jeste prema evropskom standardu i na neki način se popularišu mere štednje, jer država malo zarađuje. Problem je što je naš BDP nizak. Nominalno je niži od Hrvatske i Slovenije, koje su manje ekonomije od naše. Ključno je, ipak, na šta se sredstva troše, a ne njihova visina – smatra Radosavljević.
Ako privreda ne funkcioniše onda i javni prihodi moraju da budu mali, dodaje. Problem je u tome što smanjenje državnih rashoda negativno utiče na ekonomsku aktivnost, a mala ekonomska aktivnost smanjuje prihode od poreza, dodaje.
– To znači da na taj način ekonomije praktično ulaze u začarani krug, jer se sa smanjenjem javne potrošnje smanjuje i BDP. Uprkos merama štednje, udeo državne potrošnje u BDP-u ostaje isti – kaže Radosavljević i dodaje da je Srbija u poslednjih nekoliko godina povećala sve poreske stope, ali da to nije bilo praćeno povećanjem poreskih prihoda, jer je ekonomska aktivnost padala. Zato prema njegovim rečima treba smanjivati nefunkcionalne subvencije i rashode za kamate, a povećavati javne investicije koje stimulišu privredni rast.
Najveći pad javne potrošnje izražene u BDP-u prema podacima Evrostata koje prenosi Tanjug, imale su Grčka i Slovenija, a najveći rast Kipar, Malta i Austrija. Ukupnu potrošnju veću od polovine BDP-a imalo je osam članica Unije (Belgija, Danska, Francuska, Italija, Mađarska, Austrija, Finska, Švedska), a manju od 40 odsto BDP-a šest članica (Bugarska, Estonija, Irska, Letonija, Litvanija, Rumunija), navodi Evrostat.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
