Izvor: Politika, 04.Okt.2015, 08:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZSO nije protiv Kosova
Ako Kosovo postane član Uneska, daće dodatne garancije za zaštitu srpskog kulturnog nasleđa
Ne možemo poboljšavati odnose i biti kandidati za članstvo EU i ako ne priznamo jedan drugog kao ravnopravne partnere u ekonomiji, trgovini i svemu što je važno za dugoročnu stabilnost zapadnog Balkana. Zato je veoma važna primena Briselskog sporazuma, kaže za „Politiku” koordinator dijaloga za normalizaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odnosa Beograda i Prištine Blerim Šalja, koji je juče u Beogradu bio gost na tribini Foruma za etničke odnose.
Nova runda razgovora Beograda i Prištine najavljena je za 13. oktobar u Briselu. O čemu će se na tom sastanku razgovarati?
Sigurno je da će biti govora o primeni poslednja četiri sporazuma, koja smo postigli 25. avgusta. Nadam se da ćemo tada razgovarati i o ekonomskim temama, jer moramo da se bavimo životnim pitanjima, što najviše interesuje ljude, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Kako ocenjujete dosadašnje sporazume?
Postignuti sporazume i nesporazume, koji su posle usledili, mogu se slikovito opisati: tri koraka napred, dva nazad. Ali imamo bar jedan korak više u pravom smeru i tim putem treba da nastavimo. Dijalog je nepovratan proces – mi nemamo kud i nema „plana B”. Ovaj dijalog je kao vozač na biciklu: ako stane, pada. Političke elite Kosova i Srbije imaju još nekoliko godina, ne više, da stignu do krajnjeg cilja.
Koji je razlog za pravljenje koraka unazad?
Glavne prepreke su mentalitet i tragična istorija oba naroda, sa svim njenim posledicama. Sa obe strane ima političara koje pokušavaju da na prošlosti skupljaju dnevnopolitičke poene. Problem je i logika nekih pojedinaca koji misle da će u dijalogu biti pobednika i poraženih. Dijalog se vodi kako bi i Kosovo i Srbija bili pobednici, kao Evropljani, kao susedi, kao budući partneri. Pobedu zapravo čini mir, saradnja i uvažavanje jedan drugog.
Najveći protivnik primene sporazuma jeste albanska opozicija, koja je blokirala rad Skupštine Kosova. Da li će u kosovskom parlamentu proći Briselski sporazum?
Kosovska skupština ne mora da ratifikuje sporazum jer, pravno gledano, sve što je trebalo urađeno je u aprilu 2013. godine, kada je u Skupštini Kosova usvojen Zakon o ratifikaciji sporazuma iz Brisela. Četiri sporazuma od 25. avgusta ove godine nisu nov dokument, već je reč o primeni Briselskog sporazuma od pre dve godine. On ne treba da se ratifikuje u kosovskom parlamentu, dovoljno je da vlada donese uredbu. Debata u kosovskom parlamentu o četiri sporazuma iz Brisela je dobrodošla, ali će Kosovo učiniti sve da ovaj proces ide dalje.
Delite li stav nekih albanskih političara koji tvrde da je Zajednica srpskih opština protiv kosovskih interesa?
Asocijacija ili Zajednica srpskih opština nije protiv Kosova i ne delim stav pojedinih albanskih političara. Asocijacija je deo nasleđa i nastavak pregovaračkog procesa koji je u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova. Po dogovorenoj proceduri, vlada Kosova će usvojiti uredbu o asocijaciji i o tome će se izjasniti kosovski ustavni sud. Očekujem da će najkasnije u proleće sledeće godine ZSO početi da funkcioniše u punom obimu.
Očekujete li da će Kosovo dobiti svoje oružane snage?
Siguran sam da će oružane snage Kosova uskoro da zažive. To nije protiv interesa srpskog naroda i države Srbije. Mi ćemo imati modernu vojsku koja će tesno sarađivati sa NATO-om i neće biti neprijateljski usmerena prema Srbiji.
Albanija je za Kosovo podnela zahtev za učlanjenje u Unesko. Stiče se utisak da Kosovo želi da Srbiji otuđi kulturnu baštinu?
Utisak je pogrešan, jer postoje ustavne i zakonske garancije za srpsku kulturnu baštinu. Manastiri i crkve na Kosovu nasleđe su Srpske pravoslavne crkve. Sve se to nalazi u aneksu pet Ahtisarijevog plana i to je deo ustava Kosova. Ništa se u tom pogledu neće promeniti. Srpska kulturna baština će imati iste privilegije i garancije kao i dosad. Štaviše, ako Kosovo postane član Uneska, daće i dodatne garancije za zaštitu srpskog kulturnog nasleđa.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
