Izvor: Politika, 06.Apr.2013, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme izazova
Uprkos prognozama o propasti evra i raspadu EU, kriza „dvadesetsedmoricu” gura u stvaranje federalizovane Evrope
Nepune šezdeset tri godine od Šumanove deklaracije u kojoj je ovaj francuski državnik izložio viziju ujedinjene i nadnacionalne Evrope, ujedinjeni deo Starog kontinenta je zapljusnuo talas izazova. Izazova koji mnoge navodi na pomisao da će uskoro biti potopljene ideje očeva osnivača Evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << unije – Žana Monea i Roberta Šumana.
Mnogobrojni ekonomisti, politikolozi i analitičari opšte prakse proteklih godina nebrojeno puta su sahranjivali neke od najznačajnijih dostignuća EU – evro kao rezultat ideje o zajedničkoj valuti, Šengenski sporazum kao rezultat ideje Evrope bez granica, pa i samu Uniju nastalu kao plod želje da se stvori evropska zajednica naroda bazirana na zajedničkim vrednostima. Uprkos problemima, međusobnim neslaganjima kao i mnogim crnim prognozama, „dvadesetsedmorica” i dalje opstaju. Štaviše, od 1. jula dobijaju još jednog člana – Hrvatsku.
Dok javnost u proceni toga u kakvom je stanju danas EU uglavnom deli isključivo na tvrde evroskeptike i evrofanatike, realna procena je zapravo negde između i pobija stavove oba ova ekstremna stava.
S jedne strane, stav da će se EU brzo raspasti u stvarnosti je besmislena jer su se, uprkos svim problemima sa evrom, interesi država članica toliko isprepletali da bi ih više koštao raspad zajednice nego sva muka da je poprave. S druge strane, mišljenje da će EU opstati bez obzira na sve isuviše je optimistično budući je sasvim očigledno da Evropljani što pre moraju da isprave nekoliko „konstrukcionih grešaka” koji su sastavni deo temelja EU.
Realnost je zapravo da je svetska kriza zapravo samo naterala evropske lidere da se suoče sa mnogobrojnim izazovima, koje mogu dugoročno da reše samo izmenom same Unije. A izazova je pregršt. Rekordna nezaposlenost, naročito među mladima, sve veći broj ekonomski posrnulih članica evrozone, veliki javni dugovi pojedinih članica EU, politika „stezanja kaiša” koja ne donosi rezultate već produbljuje krizu, građani EU koji smatraju da Brisel (i Berlin) ne osećaju njihove potrebe, težnja pojedinih krugova da se Unija podeli na bogatiji sever i siromašniji jug, realna podeljenost EU na evrozonu i nečlanice evrozone, konzervativci Velike Britanije koji obećavaju referendum o ostanku u EU, talas imigranata koji u kombinaciji sa krizom širi ksenofobiju, manjak demokratije pod izgovorom da je demokratsko odlučivanje presporo u vremenima krize…
Svi ovi problemi ne čine EU savršenom zajednicom, ali pokazuju da se rešenja nalaze zapravo u ispravljanju postojeće ekonomske i monetarne unije i stvaranju prave političke unije koja bi na čelu imala evropsku ekonomsko-političku vladu. Time bi se rešilo ono što otac evropske ekonomske i monetarne unije Žak Delor naziva „sistemskom greškom”, odnosno činjenicom da ne postoji zajednička ekonomska fiskalna politika EU pa su zemlje evrozone nekad jedna drugoj konkurencija, dok ekonomsko „zabušavanje” jedne države članice neminovno utiče na sve ostale i ruši njihove ekonomije u skladu sa „domino efektom”.
Međutim, za ovako velike korake neophodni su državnici kojih zasad manjka. Umesto pravih državnika, Evropa je prepuna političara koji u Briselu konsenzusom donose odluke koji se tiču EU”, a kada se vrate kući kažu da su nepopularne mere zapravo odluke „onih iz Brisela”. Kada stvari idu dobro, onda je to njihova zasluga, a kada stvari krenu nizbrdo onda je to odgovornost Brisela. Sa takvim liderima, nije ni čudo što se imidž EU srozava među njenim građanima.
Međutim, prema oceni pojedinih analitičara, baš je ovo vreme za „sanjare” koji će zarad evropske ideje zanemariti nacije i stvoriti „Evropsku Republiku”.
„Evropi je potrebna transnacionalna demokratija – evropska republika, sa jednakim političkim, ekonomskim i socijalnim pravima i pravilima za sve”, navode u autorskom članku za „Frankfurter algemajne cajtung” ugledna nemačka politikološkinja Ulrike Guerot i pisac Robert Menase, koji objašnjavaju da ne misle na kopiranje SAD već na stvaranje novog evropskog projekta – republike sa regionima. „Model Sjedinjenih Država je retro. EU – mi smo avangardni.”
Ideja o evropskoj republici je ipak zasad manjinski podržano rešenje za rešavanje evropskih izazova, budući da zasad svi potezi u EU vode stvaranju federalizovane Evrope, nalik SAD. Pre nekoliko meseci je poznati britanski istoričar i harvardski profesor Nil Ferguson rekao da su „očevi osnivači” evra i u startu znali za konstrukcionu grešku u kreiranju monetarne unije, kao i da će to voditi ka ovakvoj krizi čije će razmere otvoriti put ka federalističkom rešenju, odnosno stvaranju „Sjedinjenih Evropskih Država”.
„Promena će biti prihvaćena ukoliko za to postoji nužda, a bez krize ne postoji shvatanje nužde (neophodnosti)”, napisao je u svojim memoarima jedan od očeva osnivanja EU Žan Mone.
Aktuelna kriza zaista čini tu „nuždu”, a poznavaoci istorije evropskih integracija dobro znaju da je proteklih decenija, kad god je bila u krizi, evropska porodica naroda iz nje izašla integrisanija i jača.
Nenad Radičević
objavljeno: 07.04.2013
