Izvor: Večernje novosti, 18.Sep.2016, 22:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vladimir Labat Rovnjev: Srbi u Vojvodini najzad imaju svoje znamenje

Vladimir Labat Rovnjev, slikar, vajar i heraldičar o radu na tradicionalnim simbolima pokrajine, neskladu između struke i političara, našoj istorIji, putu u Evropsku uniju U KOVITLACU pregrejane političke rasprave o srpskim simbolima, prošlog četvrtka u zdanju Skupštine Vojvodine, niko se nije setio da pomene da je grb i zastavu Srba iz 1848. godine za današnju upotrebu izradio Vladimir Labat, slikar, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << vajar i heraldičar. Labat, koji je sa jednim od najuglednijih heraldičara u nas, Mirkom Stojnićem (1929 - 2016), sedamdesetih godina prošlog veka osmislio i konstruisao seriju grbova za tadašnju Vojsku Jugoslavije, prenos zasedanja pokrajinskog parlamenta pre tri dana pratio je na televiziji u svom domu na Popovici, devet kilometara nadomak Novog Sada. Njegov utisak je da je u raspravi bilo previše politike, a premalo poznavanja istorije i heraldike. Za "Novosti", ovaj višestruko daroviti umetnik, izmešanog slovačko-ruskog porekla, kaže da je zadovoljan što Srbi kao konstitutivni narod u Vojvodini najzad imaju svoja znamenja. Iz heraldičkog ugla, međutim, smatra besmislenim da Vojvodina ima dva para uporedo važećih simbola. Tim pre, što iskarikirani grb i zastava sa tri EU zvezdice, usvojeni 2002. i 2004. godine na inicijativu Nenada Čanka, nemaju baš nikakvo utemeljenje ni u istoriji ni u heraldici. - Ako nam je već opredeljenje da idemo u tu EU, moramo biti svesni da ne možemo tamo ni sa neadekvatnim, na brzinu sklepanim simbolima, naročito ne onakvim kakve su za Vojvodinu skrojeni pre 14 godina - kaže Labat. - Jer u Evropi postoje ljudi koji dobro i detaljno poznaju istoriju. Našu istoriju poznaju bolje nego mi, što puno govori o nama. Mi svoju istoriju niti dobro poznajemo niti pamtimo i time širimo lošu sliku o sopstvenoj naciji i državi. * Da li to znači da iz heraldičkog ugla, ovo stanje sa dvostrukim simbolima, doživljavate kao prelazni period? - Ovako bih to rekao: ovi upravo prihvaćeni tradicionalni simboli su mnogo primereniji jer imaju uporište u istoriji, za razliku od onih od pre 14 godina koji predstavljaju heraldičku karikaturu. No, Statut je akt, mora se primenjivati i poštovati, što znači da se oba para simbola moraju uporedo isticati do daljeg. Ali, u budućnosti, kada Statut bude menjan, tu priliku bi trebalo iskoristiti i osmisliti grb i zastavu koji bi simbolisali i većinski srpski narod i pripadnike manjina. To ne bi trebalo političari da lome preko kolena, nego da konsultuju istoričare i heraldičare. IMPOZANTNA BIOGRAFIJA VLADIMIR Labat Rovnjev je vajar, slikar, heraldičar, grafičar, kantautor, kompozitor, pesnik i dizajner. Poslednjih decenija posvetio se istraživanju duhovnosti. Otac Stevan bio je profesor fizičke kulture, a majka Olga, takođe profesorka, iz ruske je plemićke porodice Rovnjev, koja je bila umetnički nadarena, a stigla je na ove prostore 1920. godine. Od 1979. godine do danas Labat eksperimentiše na relaciji skulptura, poezija, muzika i razvoj duhovne energije. Autor je i učesnik brojnih samostalnih i grupnih izložbi, koncerata u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada na javnim konkursima i izložbama kod nas i u svetu. * Koliko ste imali vremena sa tročlanom ekipom UPIDIV-a za konstrukciju i pripremu novousvojenih simbola? - Imali smo samo mesec dana. Ljudi iz Odbora za ustavno-pravna pitanja predočili su mi da je sve "zacrtano" Statutom, dakle, to je bio rad na zadatu temu. Kao što je poznato, u maju 2014. godine usvojen je pokrajinski Statut u kojem je već bio preciziran izgled tradicionalnog znamenja iz 1848. godine. Na meni i mojim kolegama bilo je da odredimo nijanse, unesemo simbole - krst sa ocilima, hrastovo lišće, maslinovu grančicu sa plodovima... * Vi ste vaš posao uradili na vreme, simboli su bili spremni još pre godinu dana za sednicu Skupštine... - Da, ja sam na dan te sednice, po dogovoru, sve vreme čekao u holu da me pozovu za govornicu da obrazložim izgled simbola, ali se ispostavilo da je LSV odustala, pa su srpski grb i zastava bili osuđeni na čekanje. * Kako bi simboli izgledali danas da ste imali više vremena? - Mislim da je trebalo u vreme kreiranja Statuta pozvati istoričare i heraldičare da zajedno sa političarima dogovore koji su to zaista tradicionalni srpski simboli i kako bi trebalo da izgledaju na zastavi i grbu danas. Čuo sam da je bilo sporenja u skupštinskoj raspravi o tome da li se ovaj grb i zastava mogu nazvati tradicionalnima jer su bili na snazi mesec dana u proleće i leto 1848. godine, kada je proglašena regionalna autonomija pod nazivom Srpska Vojvodina, a tadašnja Skupština odlučila da simboli Srpske Vojvodine budu istovetni sa simbolima Kneževine Srbije. Nisam istoričar, ali razumem da Srbima baš ta znamenja simbolišu vekovnu borbu za prisajedinjenje. * Kako je vama kao apolitičnom čoveku izgledala ova skupštinska rasprava o uvođenju srpskih simbola? - Bilo mi je to neverovatna slika: dok su predstavnici nacionalnih manjina sasvim prirodno i normalno prihvatali činjenicu da i Srbi kojih je 70 odsto u Vojvodini imaju pravo na svoje simbole, neki Srbi, po diktatu stranke kojoj pripadaju, protivili su se tim istim znamenjima. * Zajedno sa Stojnićem vi ste 2002. godine bili najžešći kritičar tzv. Čankovih simbola ... - Likovni izgled tog grba i zastave lišen je svih srpskih simbola uprkos činjenici da su upravo Srbi konstitutivni narod u Vojvodini. Bila je to nevešta imitacija ideje Mirka Stojnića iz 1992. o kombinovanju heraldike ugarskih istorijskih oblasti sa teritorije Vojvodine. * Da li je tačno da su se nepoznati tvorci grba Vojvodine pre 14 godina rukovodili jednim popularnim albumom sa samolepljivim sličicama koji je izdat u Zagrebu sedamdesetak godina ranije? - Po svemu sudeći, da. Čuo sam da je grb skiciran dan uoči usvajanja na sednici Skupštine Vojvodine, uprkos autentičnoj heraldičkoj građi. Nije čudno što narod taj grb zove "Pavle i dva piva". Puno je nedopustivih grešaka na tom grbu tim pre što su srpski ustanici u Vojvodini 1845. godine na svojim zastavama imali tada već prihvaćeni grb Vojvodovine sa grbovima Bačke, Banata, Srema i Baranje. Na originalnom grbu Pavle ogrnut crvenim plaštom u desnoj ruci nosio je mač na koji se oslanjao, a levu ruku drži na srcu. U novokomponovanom grbu on ima drugačiju nijansu odore, u jednoj ruci štap, u drugoj bibliju, mada 65. godine nove ere kada je posetio Frušku goru nije mogao znati za Bibliju jer kao takva nije ni postojala. Grb Banata umesto lava ima neku mršavu mačku, drži handžar umesto sablje krivošije, a na grbu Srema leškari neki neuhranjeni jelen koji nije ni nalik fruškogorskim kapitalcima. Ne razumem, zaista, zašto se tadašnji političari nisu obratili stručnjacima. * Šta mislite o današnjim simbolima države Srbije? - Simbol mora biti odraz nacionalnog bića jedne države ili regije sa tradicijom kao dubokim utemeljenjem. Zašto nemamo u državnom grbu krunu Nemanjića koja je neverovatna i jedinstvena? Evo, Mađari su iz tog perioda zadržali krunu svetog Ištvanasa zakrivljenom krstom na grbu. Tim grbom oni poštuju svoju istoriju i daju informaciju o izvornosti i dugovečnosti svog naciona. A mi smo našu nemanjićku krunu iz 12. veka odbacili i stavljamo u obeležja nekakve anglosaksonske krune koje nemaju veze sa nama. * Ima heraldičara koji smatraju da ni dvoglavi orao nije dosledno predstavljen? - Taj naš dvoglavi orao je izuzetan simbol. Treba znati da smo mi dvoglavog orla imali daleko pre nego Austrougarska. Mi ga imamo od Nemanjića. Kralj Vladislav je imao crvenog orla. A crvena boja posle 100 ili 200 godina prelazi u braon, a onda u crnu boju. ZELENO MASTILO PATRIJARHA * Nije li kontradiktorno da smo tako komotni u iscrtavanju zvaničnih simbola, a istovremeno smo veoma osetljivi na simboliku boja? - To je svojevrstan srpski fenomen. Na jednom grbu sam imao zelenu pozadinu i odmah su stručnjaci skočili s pitanjem : "Zašto ta muslimanska boja". Malo je poznato da se naši patrijarsi po vizantijskom pravilu i u duhu tradicije potpisuju zelenim mastilom i jedino takav potpis ima validnost ispod zvaničnih akata.

Nastavak na Večernje novosti...