Izvor: NoviMagazin.rs, 19.Sep.2016, 08:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Referendumi
Nedostaci referenduma dobro su poznati. Zanimljivo je da su Britanci počeli da ih uočavaju mnogo više sada, kada su odluku o izlasku iz Evropske unije već doneli.
Pre godinu dana se mogao izvući nauk i iz grčkog odbijanja predloga evrogrupe. U Srbiji, naravno, Miloševićevi referendumi bi svakako trebalo da su poučni. U Bosni i Hercegovini, opet, trebalo bi da je jasno da nije baš uverljivo kada se praktično veruje da “vaš referendum nije legitiman, dok moj jeste”. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Pod kojim uslovima je odlučivanje referendumom poželjno?
Uzmimo za primer odluku Britanije da napusti Evropsku uniju. To izgleda kao odluka koja je nedvosmislena i upravo pripada vrsti kada se čini da ona nikako drukčije i ne može da se donese. Problem je, kao što se vidi, u tome što nije jasno šta tačno napuštanje Evropske unije znači? To je jedan problem. Jedno je odlučiti da li će, recimo, radnje biti zatvorene nedeljom ili neće, a takvih odluka naravno ima ne mali broj. U načelu, referendumom bi trebalo doneti odluku koja može takoreći nedvosmisleno i neposredno da se primeni. Ukoliko je, međutim, potrebno tek precizirati šta se odlučilo, to je zapravo odluka da se zakonodavna i izvršna vlast ovlaste da donesu odluku.
Ovde je zanimljivo to što se često komentariše kako nema potrebe da parlament donese odluku o tome da Britanija napušta EU. Pa ni o tome kada će sam proces secesije početi. Međutim, jasno je da će se eventualni ugovor o secesiji od EU, ukoliko ga bude, morati usvojiti u parlamentu. A onda poslanici mogu da glasaju protiv jer su oni odluku na referendumu drukčije razumeli. Uostalom, kako je doneta odluka da se pristupi Evropskoj uniji, i sada da se iz nje izađe, budući parlament može da donese odluku da ponovo zatraži učlanjenje u EU. Demokratije mogu da menjaju odluke i da to ne predstavlja kršenje legitimnosti i legalnosti. Tako da ova obavezujuća odluka na referendumu može, i zapravo će svakako završiti kao preporuka jer će sadržajne odluke doneti vlada i parlament. A oni mogu da donesu i odluku da se ciljevi referenduma ne mogu ostvariti, čak ni u bukvalnom smislu da “napuštanje EU znači napuštanje”.
Drugi je problem što uopšte nije jasno da li postoji većina za odluku za koju će se ispostaviti, na kraju procesa, da je zapravo ona koja je navodno doneta. Ovo zato što zapravo nije doneta jedna odluka, budući da izbor nije bio jednoznačan. To je problem, recimo, u odluci da se usvoji ustav ili ne. Sasvim je moguće da rezultat referenduma o ustavu u celini nije skup većinskih odluka o pojedinim njegovim članovima. To je, opet, ono što je zapaženo u Britaniji. Naime, većina jeste, po svemu sudeći, glasala za to da se ograniči pristup imigrantima iz Evropske unije. Ali, nije jasno da je glasala sa posledice tog izbora, recimo za carine, vize, ograničen pristup finansijskim tržištima ili za smanjenu saradnju u nauci, obrazovanju i istraživanjima. Usled čega je potrebno da se na referendumu odlučuje o jednoj stvari sa dve jasne mogućnosti. Čak i tada to nije dovoljno jer, naravno, posledice po ostale odnose i ustanove, u zavisnosti od toga o čemu se odlučuje, najčešće ne mogu da se izbegnu. Tako da uvek ostaje taj problem da li je zaista većina donela odluku ne samo za ono što je predmet glasanja na referendumu, već i za sve posledice.
Ima drugih problema. Kada je reč o secesijama, one se obično uslovljavaju zahtevom da se ne umanjuju već postojeća prava (recimo manjina, ali i drugih, opet zato što, mada je većina za secesiju, većina može secesijom da izgubi već stečena prava). Recimo, imigranti mogu da izgube pravo na rad posle izlaska Britanije iz EU. Ovo bi eventualno moglo da dođe pred ustavni sud, koji bi mogao da donese odluku protivnu onoj za koju je glasala većina na referendumu. Ne mogu se većinskim odlučivanjem donositi odluke koje krše individualna ili ljudska prava. Jer, kako se nekome može oduzeti pravo na rad, tako mu se može oduzeti i imovina i druga prava. Ovo je bio problem sa “humanim preseljenjem” Dobrice Ćosića jer se donose odluke koje samo pojedinac sam može da donese. Legitimna bi secesija podrazumevala da se ta prava nikako ne umanjuju.
Što me vodi referendumu u Republici Srpskoj. Njime se namerava promeniti odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Ovo je, međutim, u suprotnosti s namenom postojanja ustavnog suda. U Britaniji će se odluka vlade o tome da parlament ne odlučuje o referendumskoj odluci naći pred ustavnim sudom. Što znači da bi sud, u načelu, mogao da odluči da je suverenost u parlamentu, a ovaj bi mogao da odluči da zemlja ostane u EU. Ne znači da će tako biti, ali tako bi legalno moglo da bude. Tako da je nejasno koji je tačno smisao referenduma u Republici Srpskoj? Odluka ustavnog suda ne može se promeniti jer bi to značilo da ustavnog suda i nema.
Da bi se, dakle, odluke poverile referendumima potrebno je da se zna za šta se glasa, za šta ne može da se glasa, i da je većina odluka nedvosmislena. A i takve odluke mogu da se promene, bar u demokratiji.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
