Izvor: NoviMagazin.rs, 19.Dec.2016, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Italijanske i druge banke
Posle neuspeha italijanskog referenduma, mnogi su izrazili zabrinutost za italijanske banke, pa čak i za opstanak evropske monetarne unije. Koliko se, međutim, za sada oceniti, bankarska i kriza evra su izostali. Otkuda briga i koji su izvori stabilnosti?
Na grafikonu se mogu videti nenaplativa potraživanja italijanskih, španskih i banaka nekih balkanskih zemalja. Grčke banke imaju najveći problem, jer ne mogu da naplate oko trećine svojih plasmana, potom sledi Srbija sa >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << gotovo četvrtinom, dok je procenat nenaplativih potraživanja u italijanskim bankama 2015. bio oko 18 posto. Španija je, ako je ceniti po ovom pokazatelju, rešila problem finansijskog sektora. Hrvatska je blisko italijanskom nivou, dok ostale eks-jugoslovenske države stoje bolje, između ostalog i zato što se stanje u bankama popravlja, bar kada je reč o mogućim gubicima. Na grafikonu je nacrtan i linearni trend nenaplativih potraživanja u srpskim bankama i on je uzlazan, mada će verovatno ove godine stanje verovatno biti nešto poboljšano.
Nenaplativa potraživanja, % od ukupnih plasmana
Foto: Svetska banka --->>> veći format fotografije ispod teksta
Nije teško razumeti ni zašto su gubici problem niti ko bi trebalo da ih snosi. U načelu. Međutim, kod banaka, mada ne samo kod njih, društveni trošak može da bude veći od privatnog, usled čega raspodela troškova eventualnog bankrotstva jedne banke ili čak čitavog bankarskog sistema nije jednostavna. Gubici onih koji su ulagali, na jedan ili drugi način, u banke, pa su ili njihovi vlasnici ili kreditori, ne moraju da pokriju društvene gubitke kako propasti jedne banke, tako pogotovo bankarske krize. Uz to, prvo i drugo mogu da budu veoma tesno povezani.
Suočava li se Italija sa bankarskom krizom, sa takozvanom sistemskom finansijskom krizom? Jer, ako bi to bilo tačno, bila bi potrebna podrška budžetskih sredstava, jer vlasnički i udeli kreditora ne bi bilo dovoljni. Pa bi politička nestabilnost, izazvana padom vlade posle neuspešnog referenduma, mogla da izazove tu krizu, ako bi se ocenilo da ta javna sredstva nisu dostupna. To, međutim, ne izgleda da je italijanski slučaj.
Pre svega zato što potrebna dokapitalizacija bankarskog sektora, dakle dodatni kapital banaka, kako bi se izbegla finansijska nestabilnost, nisu naročito velika (oko 40 milijardi evra po nekom procenama; italijanski BDP je oko 1.600 milijardi evra). Problem je više u tome što javna sredstva ne mogu da se upotrebe ako se prethodno ne obezbedi učešće privatnog sektora. Čiji, pak, interes nije naročito veliki, a pogotovo ne u vreme povećane političke nestabilnosti. Kao posledica tog mogućeg zapadanje u ćorsokak, neka od manjih banaka sa visokim nivoom nenaplativih potraživanja bi mogla da bankrotira.
To samo po sebi ne bi trebalo da bude previše zabrinjavajuće, jer i italijanske i ustanove Evropske unije mogu da se sa time nose, jedino što su one u obavezi da najpre zahtevaju da vlasnici i kreditori snose svoj deo gubitaka. A među njima su i mali ulagači, koji bi bili pokriveni garancijama da su štediše, a koji su svojim ulozima kupili dugove banaka. Što je politički a ne finansijski problem. Tako da bi politički bilo prihvatljivije da te gubitke snose poreski obveznici a ne mali kreditori banaka, ali to propisi u EU ne dozvoljavaju. Jasno je da to nije neki nerešiv problem, usled čega i nema neke preterane nervoze na finansijskim tržištima posle neuspeha referenduma. A usled toga, nema ni neke dodatne zabrinutosti za održivost evra.
Srpski i, recimo, hrvatski problemi su različiti od italijanskog. Banke su uglavnom dovoljno kapitalizovane, ali nenaplativa potraživanja opterećuju njihove kreditne aktivnosti. Jer su gubici u bankama zapravo posledica nesolventnosti korporativnog sektora. Ti gubici su velikim delom fiskalni rizik, što će reći da dolaze na budžetu na naplatu. A opet interesa za dodatna ulaganja u srpski i hrvatski finansijski sistem nema, a fiskalni prostor za sanaciju je praktično nepostojeći. Jedino što, za razliku od italijanskih banaka, finansijske krize u malim balkanskim privredama nisu od evropskog značaja.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
