Izvor: Politika, 21.Jan.2013, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada će učiniti sve da do juna nestane skepsa
Dijalog sa Prištinom prioritet, ali ne treba smetnuti sa uma da će paralelno biti ocenjivan i napredak u ostalim oblastima
Milan Pajević, direktor Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, smatra da je Srbija svakim danom sve bliža ispunjenju zadataka postavljenih od Evropskog saveta, što je uslov za odluku o početku pregovora sa EU. „Poslednja runda razgovora u Briselu i okvirni dogovor u vezi sa dažbinama na robu namenjenu severu Kosova opravdavaju umereni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << optimizam. Imajući u vidu učestalost političkih razgovora Dačića i Tačija, kao i intenzivne tehničke pregovore uz primenu dogovorenih mera, a posebno odlučnost naše strane da i u narednom periodu nastavi nesmanjenom energijom, siguran sam da će vlada učiniti sve da do juna definitivno bude otklonjena preostala skepsa u vezi sa posvećenošću Srbije daljem kretanju ka EU”, kaže Pajević
Pored toga što ističe da je dijalog sa Prištinom svakako prioritet, on, u intervjuu „Politici”, navodi da ne treba smetnuti sa uma da će paralelno biti ocenjivan i napredak u ostalim oblastima poput reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije i svih vidova diskriminacije.
Pojedini posmatrači smatraju da će, ako odluka o početku pregovora ne bude doneta u junu, ta odluka biti prolongirana čak za godinu i po, jer su u Nemačkoj na jesen izbori?
Ta mogućnost postoji, ali sam uveren da će prevagnuti pozitivan scenario prema kojem će odluka biti doneta u junu. To naravno zavisi od procene svih u EU da je u dijalogu Beograda i Prištine ostvaren zadovoljavajući napredak, u skladu sa zaključcima saveta iz decembra 2011. i 2012. Podsećam da iza ovih zaključaka stoji svih 27 država članica EU, dakle i one koje nisu priznale nezavisnost Kosova.
Koliko će vremena proteći od odluke do početka pregovora?
Naravno, u interesu nam je da taj period bude što kraći, ali ćemo ga u svakom slučaju produktivno iskoristiti za nastavak priprema za pregovore. Odmah nakon donošenja odluke o tome, vlada i Evropska komisija počinju sa pripremama koje neće biti vidljive u javnosti, jer se rade na stručnom, a ne političkom nivou, ali bez kojih pregovori ne bi mogli da se vode, tako da u svakom slučaju neće biti gubljenja vremena. Odluka zavisi od svega što sam ranije pomenuo, ali uvek treba imati na umu i unutrašnja kretanja u EU i zemljama članicama, gde su u prvom planu unutrašnji strukturni i ekonomsko-finansijski problemi i izazovi i gde trenutno ne postoji visoka motivisanost za ubrzanim kretanjem kandidata ka članstvu.
Kada će biti donet nacionalni program usvajanja evropskih propisai šta će taj program sadržati?
U saradnji sa ministarstvima i drugim organima Kancelarija već radi na nacrtu tog programa koji će vlada usvojiti do kraja februara. Za razliku od Akcionog plana, čije su mere kratkoročne i odnose se na period do početka septembra ove godine, program će pokriti zakonodavnu aktivnost državnih organa u periodu od naredne četiri godine. Kao primere dela planiranih obaveza, odnosno usvajanje propisa usklađenih sa pravom EU čija će primena imati direktan uticaj na sve nas u Srbiji, naveo bih dalje usklađivanje Zakona o radu sa pravom EU, propise o zdravstvenoj ispravnosti dečjih igračaka, kao i o označavanju hranei kozmetičkih proizvoda, čime će se nastaviti sa izjednačavanjem prava potrošača u Srbiji sa onima u EU.
Premijer Hrvatske Zoran Milanović izrazio je podršku Srbiji na putu ka EU. Hrvatska je Srbiji ranije predala svoje prevode evropskih propisa. U čemu bi oni danas mogli da nam konkretno pomognu?
U prenošenju znanja i iskustava akumuliranih tokom pregovora Hrvatske sa EU. Taj proces saradnje je postojao i do sada, a naša je namera da ga intenziviramo i da iskoristimo znanje većeg broja hrvatskih kolega pre nego što mnogi od njih počnu da rade u organima unije u Briselu.
Za početak pregovora uslov je i da SSP bude ratifikovan u svim zemljama EU. Jedino još Litvanija to nije uradila. Imate li informaciju kada će se to konačno dogoditi?
Posle izbora u Litvaniji nedavno je formirana nova vlada, što je iskorišćeno za razmenu poruka i poziva da dođe do bilateralnih susreta koji će biti iskorišćeni za novi početak i za prevazilaženje otvorenih pitanja koja su nastala u periodu prethodnih vlada. Očekujem da će kao rezultat tih susreta doći ne samo do ratifikacije SSP u Parlamentu Litvanije, nego i da će se nastaviti dalji razvoj odnosa između dve zemlje koje se nedovoljno dobro poznaju. Treba imati na umu i da će Litvanija preuzeti predsedavanje EU u drugoj polovini ove godine, kao i potrebu da se unapređuju odnosi i saradnja i između dva regiona, Balkana i Baltika.
Pregovori podrazumevaju usklađivanje sa standardima EU, svrstanim u 35 poglavlja. Koje poglavlje će nama biti najteže, a koje najlakše?
Najteža poglavlja su svakako 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe, osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost i koja će, kao i u slučaju Crne Gore, biti prva otvorena u pregovorima. Takođe, veoma zahtevna poglavlja u smislu broja i složenosti propisa i mera koje treba sprovesti su i poglavlja 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj, 27 – Životna sredina i 8 – Konkurencija, u delu koji se tiče državne pomoći. Poglavlja 25 i 26 koja se odnose na nauku, istraživanje, obrazovanje i kulturu sadrže najmanji obim zajedničkih evropskih propisa sa kojima treba da se usaglasimo, tako da je realno očekivati da će to biti poglavlja u kojima ćemo najbrže da okončamo pregovore.
Biljana Čpajak
objavljeno: 21.01.2013.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
