Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Nov.2018, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visok nivo usaglašenosti sa propisima EU u oblasti intelektualne svojine, sledi još posla
Zakonodavstvo Srbije u oblasti intelektualne svojine Srbije u velikoj meri usaglašeno je sa pravnim sistemima zemalja članica EU izjavio je danas direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić i ocenio da ta oblast spada u pet ili šest najbolje uređenih u Srbiji.
Marić je međutim istakao da ima još posla na polju dodatnog unapređenja te oblasti imajući u vidu da Srbija ima obaveze prema EU u >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << procesu pregovaranja, odnosno u okviru Poglavlja 7 (Pravo intelektualne svojine) te je neophodno da dodatno usaglasi svoje propise sa evropskim direktivama.
Marić za Tanjug kaže da je u narednom periodu potrebno doneti tri zakona - o autorskim i srodnim pravima, o patentima, potom i zakon o žigovima, kao i da očekuje da će tokom iduće godine biti usvojeni.
"Za kratko vreme smo otvorili Poglavlje 7, siguran sam da ćemo ga zatvoriti vrlo brzo", rekao je Marić.
Jedan od uslova za to je i usvajanje Strategije razvoja intelektualne svojine od 2018. do 2022 .godine.
Srbija treba da unapredi svoje ljudske i tehničke kapacitete u ovoj oblasti, da intenzivira sprovođenje prava intelektualne svojine, ojača saradnju između organa nadležnih za sprovođenje prava intelektualne svojine, kao i da redovno izveštava Evropsku uniju u pogledu sprovedenih mera kada je reč o sprovođenju prava.
To u najkraćem, navodi, spada u najvažnije ciljeve Strategije koja je doneta prošlog meseca.
"Izdvajaju se tri osnovna cilja, jedan je uspostavljanje novog pravnog okvira u oblasti intelektualne svojine, odnosno donošenje novih propisa u ovoj oblasti, drugi sprovođenje prava intelektualne svojine, a potom treći stub je edukacija i obrazovanje u domenu intelektualne svojine", rekao je Marić ističući i da nijedan od ciljeva nije potpuno nov, odnosno na njima se radilo i u prethodnom periodu.
On kaže da se pravni okvir EU u ovoj oblasti menja i da se donose nove direktive sa kojima naš pravni sistem treba da se usklađuje.
"Nastojimo da budemo deo toga i moramo naše principe zaštite intelektualne svojine da usklađujemo sa evropskim. To je fluidna pravna grana, menja se dinamično, budući da se menjaju i tehnologije te je potrebno i da se norme stalno prilagođavaju. Nama je neophodan novi pravni okvir ako mislimo da idemo u korak sa Evropom", dodao je on.
Kako je istakao Marić, važno je da imamo dobro obučene stručnjake, adekvatnu opremu, tehničke kapacitete, baze podataka i dobru koordinaciju nadležnih organa.
Ta saradnja, istakao je, već postoji, a Strategijom je predviđen naglasak na određenim aspektima te saradnje.
"Da bi se izbeglo dupliranje poslova treba umrežiti baze podataka i obezbediti jedinstvenu aplikaciju kako bi svi mogli da joj pristupaju na jedinstven način. To je sve osnov za bolju i efikasniju zaštitu intelektualne svojine", rekao je Marić.
Objašnjava i da je intelektualna svojina "sredstvo" koje treba da omogući da kreativni ljudi mogu zaista i da žive od svog rada.
Najveći problem zaštite ovih prava u Srbiji je piraterija i krivotvorenje.
"To su pojave koje ugrožavaju našu privredu i posebno štete kreativnim industrijama koje počivaju na intelektualnoj svojini", ističe sagovornik Tanjuga.
Važnost zaštite intelektualne svojine i njenu društvenu ulogu treba približiti naročito mladim ljudima, koji često nisu ni svesni da kroz šerovanje muzike, filmova, knjiga na internetu, krše prava intelektualne svojine.
Kreativne industrije počivaju na intelektualnoj svojini i doprinose sa 7, 2 odsto BDP u Srbiji.
Tu radi preko 110.000 ljudi i sve to ne bi moglo funkcionisati bez intelektualne svojine, kaže direktor Zavoda i ističe da je zato važna edukacija mladih, privrednih subjekata i ostalih...
U okviru Zavoda za intelektualnu svojinu postoji Centar za edukaciju i informisanje čiji predstavnici oblaze privrednike, predstavnike Univerziteta u Srbiji i razgovaraju o tome da li ono što oni rade može biti zaštićeno kao intelektualna svojina, a u cilju da se predupredi povreda prava.
Inače, Zavod za intelektualnu svojinu sutra, 16. novembra obeležiće 98 godina od osnivanja, a u okviru proslave biće organizovana dodela nagrada Svetske organizacije za intelektualnu svojinu i to u četiri kategorije- za najbolji patent, industrijski dizajn, za pisano delo u oblasti humanističkih nauka, najbolji pronalazak.
"Slavimo kreativne ljude i u Srbiji ih ima jako puno. Intelektualna svojina je ipak sekundarna stvar, a bez kreativnih ljudi nema nikakvog smisla", podvukao je Marić.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
