Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Dec.2019, 15:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Visković: Da radimo najbolje što možemo, ostalo u rukama EU

Evropska unija u nijednom trenutku nije odbila ideju o proširenju na zemlje Zapadnog Balkana, ali je danas otvoreno pitanje kako će se i kada to desiti, ocenjuje bivši ambasador Srbije u Berlinu i profesor na Fakultetu političkih nauka Ivo Visković, uz napomenu da ceo proces zavisi i od toga koliko budemo brzo napredovali.

"U ovom trenutku niko, ni unutar Evropske unije, ni među liderima Zapadnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Balkana, ne može sa sigurnošću da kaže kako će se stvari odvijati. Ali, nešto mi se ipak čini najznačajnije, a to je da EU nije ni jednog trenutka odbila tu ideju, ali je problem kako to realizovati i kada", naglasio je Visković u izjavi za Tanjug i dodao da to svakako ne može da bude uteha za Srbiju koja želi što pre da postane deo EU.

Visković za kaže da je bitno za naše građane da vide perspektivu i smisao, a da mi istovremeno moramo da radimo najbolje što možemo, jer, dodaje, duboko je uveren u to da sve što se radi na putu ka EU nije fraza, već cilj koji se treba postići i u načinu života, da građani žive na način na koji žive građane EU, te da je iz tog ugla gledano, manje bitno da li će učlanjenje biti za pet, sedam ili deset godina.

"Ne smemo biti razočarani kada mi sami ne ispunimo ono što je potrebno. I od nas zavisi, kao i od druge strane. Koliko budemo brzo napredovali, toliko će se šanse povećavati. Ukoliko oni budu videli taj napredak, to je još bolje", objašnjava Visković.

On smatra da bi stagniranje ili nazadovanje na evropskom putu moglo imati veoma negativne efekte i moglo bi nas dugoročno udaljiti od punopravnog učlanjenja.

"Ideje o nekakvom polučlanstvu, kvazičlanstvu, su prisutne i moja je procena da se to može lako dogoditi, ukoliko ne budemo svoj domaći zadatak ispunjavali na način kako treba. Te ideje mogu da dobiju mnogo više na značaju, pa čak i da postanu alternativa punopravnom članstvu, što nije poželjno i ne bi nam odgovaralo, iako je i to bolje nego ostati potpuno van kluba", upozorava Visković.

Kaže da je EU na primeru Bugarske i Rumunije naučila da ne sme da se obavezuje datumima, a da je sve ostalo u našim rukama.

Takođe, on dodaje i da problemi unutar EU mogu da dovedu do odlaganje proširenja ako postoji većinski stav da je već previše zemalja deo Unije i da to samo po sebi pravi problem.

"Ako se unutar EU nađe rešenje oko politike proširenja, a EU je pokazala da ume da se prilagodi mnogim okolnostima, mislim da tu treba videti zrnce optimizma. Istovremeno, bilo bi dobro i mi sa naše strane da učinimo sve što možemo", naglašava Visković.

Komentarišući najavu da će Srbija otvoriti jedno od ukupno četiri pripremljena poglavlja, Visković kaže da je svestan koliko se napora i truda mora uložiti da bi se otvorila poglavlja, ali da se s takvom odlukom Brisela moramo pomiriti.

"Tu očito ima i stavova pojedinih zemalja članica koje su tvrđe ili na takav način žele da izboksuju svoje zahteve i interese, ali to je EU.

S tim se morate pomiriti. Kada razgovarate sa jednom institucijom sa toliko članova, gde svako ima pravo veta, onda morate unapred pripremiti i strategiju kako taj veto, eventualno, akumulirati, odnosno, kako mu se suprotstaviti", objašnjava Visković i dodaje da to nije jednostavno.

On smatra da Srbija u ovom trenutku treba da se drži strategije niskog profila i da raščisti to sa tim zemljama koje se protive otvaranju više pregovaračkih poglavlja, kao i sa moćnim članicama EU, poput Francuske i Nemačke, koje mogu da izvrše pritisak da se bilateralna pitanja ne ispravljaju na evropskom putu Srbije ili nekoj zemlji koja je kandidat.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...