Izvor: B92, 26.Maj.2021, 16:44
Vidi se kraj?
Talas korone je slomljen u većem delu EU. Vakcinacija napreduje, pa se sada užurbano raspravlja o kovid-pasošu i olakšanim putovanjima.
Doduše, moglo bi da se dogodi da i tu članice vuku svaka na svoju stranu.
Broj novih zaraza se smanjuje, pa šefovi država i vlada članica Evropske unije kažu da se približava ono "svetlo na kraju tunela" o kojem su mesecima govorili. Nedeljama se širom Evrope >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << beleži sve manje novih zaraza, pa je jasno da se talas korone bliži kraju.
Šoping, restoran, bioskop, noćenje u hotelu – u većini država EU se povlače restriktivne mere, a život se polako vraća u normalu. Sve to uz veoma različita pravila gde su potrebni negativni testovi, od kada do kada šta sme da radi ili gde mora da se nosi maska.
Prema navodima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, u većem delu EU incidencija novih slučajeva korone kreće se između 60 i 120. Ta brojka označava broj novih registrovanih zaraza u poslednjih sedam dana posmatrano na sto hiljada stanovnika.
U Francuskoj, Švedskoj i baltičkim zemljama incidencija je dvostruko viša. Žutom bojom – koja označava države u kojima je incidencija između 30 i 60 – obojeni su samo Velika Britanija, Finska, Portugal i pojedina ostrva.
Evropska unija od početka pandemije nije imala nikakva zajednička pravila i mere, ali su sada lideri članica izdali zajedničko saopštenje: "Brzina vakcinacija se povećala u celoj Evropi i to treba nastaviti. Uz bolje epidemiološko stanje, to nam omogućava da ponovo otvorimo naša društva. Ali, moramo ostati na oprezu", piše u saopštenju 27 šefova država i vlada.
Od izbijanja pandemije početkom prošle godine postalo je jasno da je zdravstvena politika još uvek nacionalna, često regionalna stvar. U Briselu dobro znaju da se to neće promeniti.
"Brojke sada idu u dobrom smeru, ali su pojedine države imale veoma različita iskustva sa pandemijom", ocenjuje estonska premijerka Kaja Kalas za DW. Sada je manje bolesnih od kovida, kaže ona, ali bi se trebalo koncentrisati na ljude koji su ostali bez posla i na psihičke posledice korone.
Na kraju samita EU lakonski je poručeno da "pokušaji dalje koordinacije treba da budu nastavljeni do leta". Taj "pokušaj koordinacije" odnosi se pre svega na digitalni sertifikat, koji se još naziva zelenim sertifikatom ili kovid-pasošem. Doduše, Evropski parlament je ocenio da nije primereno da se ta iskaznica zvanično naziva "zelenom", pa se sada zove „digitalni kovid-sertifikat".
Kako god se zvao, ideja je da širom EU najkasnije od početka jula postoji sistem digitalnih iskaznica u kojima bi bile registrovane vakcinacije, sveži negativni testovi kao i preležana bolest. Ljudi s takvim dokazima trebalo bi da nesmetano putuju svuda.
Međutim, članice EU dogovorile su se da od tog principa otvorenih granica ponovo mogu jednostrano da odstupe ukoliko procene da se epidemiološko stanje pogoršava.
Takođe, svaka članica odlučuje kakve tačno slobode pruža digitalni sertifikat na njenoj teritoriji. Tako se može desiti da u ponekoj zemlji možete u restoran ili na koncert, ali da ne možete posetiti nikoga u bolnici ili staračkom domu. Ili obrnuto.
U stvari, Brisel će samo tehnički izraditi platformu koja omogućava da se međusobno priznaju i prepoznaju nacionalni kovid-pasoši. "Nismo imali saglasnost o tome šta sve treba omogućiti vakcinisanima", priznaje premijerka Kalas u razgovoru za DW.
Sredinom juna trebalo bi da se još jednom razmotre pravila o putovanju unutar EU, kao i putovanju iz trećih zemalja. Nejasno je da li će EU u celini priznavati zelene sertifikate zemalja poput Srbije. Do sada su neke članice poput Grčke, Slovenije i Mađarske već priznale srpski sertifikat.
Uopšte, u Briselu dalje popuštanje mera vezuju za napredak vakcinacije. Prema rečima šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, do kraja sedmice će u EU biti oko 46 odsto građana koji su primili barem jednu dozu vakcine. Doduše, procenti su veoma različiti – od Malte, gde je prvu dozu dobilo 60 odsto ljudi, do Bugarske, gde je taj procenat svega 13,2.
Vakcina barem ne nedostaje. Do kraja godine ukupan broj vakcina isporučenih u EU dostići će 2,6 milijardi doza – daleko više nego što je potrebno za 450 miliona stanovnika Unije. Sto miliona doza bi zato trebalo da bude donirano svetskom programu vakcinacije Kovaks.
Preostali višak vakcina će Kovaks moći da otkupi od EU i to kroz donacije bogatih industrijskih zemalja. Tako je i glasio plan pre godinu dana kada su Svetska zdravstvena organizacija i EU pokrenule inicijativu. Evropska unija planira da podrži proizvodnju vakcina u siromašnijim zemljama, kako je i dogovoreno na Svetskom samitu o zdravlju prošle subote.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
