Izvor: Blic, 08.Maj.2011, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veteran prvih Bitefa
FRANKO KVADRI Franko Kvadri je bio najtiši i najćutljiviji Italijan koga sam u životu upoznao. Ovih dana je zaćutao zauvek. Vodeći dnevnici u njegovoj zemlji složile su se da je sa kulturnog horizonta otišao najznačajniji pozorišni kritičar posleratne Italije. Borio se svojim nepoštednim perom protiv svekolikog konzervativizma, i ne samo u svojoj zemlji.
Svojim inicijativama daleko je prešao granice Italije. Učestvovao je osnivanju Evropske pozorišne unije i nagrade >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja je postigla autoritet jer su je dobijala najveća imena pozorišta. Nedavno je Grand prix u Sankt Peterburgu primio slavni nemački reditelj Peter Štajn, a za novu pozorišnu realnost, prvi put u tom broju, petoro mlađih reditelja. Obično su je nagrađeni primali iz Frankovih ruku.
Priča se da je Franko pre četrdeset godina uložio svu svoju nemalu očevinu u izdavačku kuću „Ubu libri" (1971), koja redovno od 1979. godine izdaje godišnjak „Patalogo" posvećen pre svega događajima i Italiji, ali i u vascelom svetu svega relevantnog što se desi u toj oblasti. Bio je i danas je neka vrsta svetskog pozorišnog godišnjaka.
Počeo je da dolazi na Bitef već prve godine i dolazio je, čini mi se, iz sezone u sezonu cele prve decenije. Ono malo vernih gledalaca iz tog vremena pamte ga s onom njegovom crnom kovrdžavom kosom, neke evropske varijante afro-frizure, koja je poslednjih godina postala isto tako bujni, novi beli oreol na njegovoj glavi rimskog profila. Mada nije iz Rima, već iz Milana. Na predstave je dolazio s rukama koje su na grudima čvrsto držale naše voluminozne kataloge, kao da je time hteo da prigrli što bliže srcu ono što će sutradan rasuđivati svojom nepoštednom racionalnošću. Ali i sa smislom za otkrivalačko, čiji je on često bivao Kolumbo. Nije slučajno Franko najbolji prevodilac Beketovog opusa.
Bio mi je jedan od najboljih prijatelja moje generacije u svetu. Pa ipak, kao neko ko zna gotovo sve što je napisao i izdao i šta o novom i starom teatru misli, ništa ne znam o njegovom privatnom životu. Ljubopitljiv kakav sam, pitao sam ga nekada davno da li je oženjen. Reče da jeste. Kako mu se zove ili zvala žena, zaboravio sam. Da li ima dece. Ima. Dva sina. Jedan se bavi filmom. Kako se zovu, i to sam zaboravio. Nikada ih nije spontano spominjao. A on mene nikada ništa nije pitao iz privatnog života.
Ali on me je zato predložio da budem u žiriju prvih godina pomenute Evropske pozorišne nagrade. Kada više nisam bio u žiriju, predložio je i uspeo da Bitef dobije nagradu Unije „za hrabrost i sposobnost da opstane u najtežim okolnostima". To je jedini festival koji je dobio tu nagradu, a dobili su je još samo Vaclav Havel i Melina Merkuri.
Očekivali smo da ga vidimo na dodeli u Sankt Peterburgu. Ali umesto toga sećali smo ga se, što privatno što na zvaničnom programu njemu posvećenom.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
