Izvor: Politika, 16.Okt.2012, 12:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Velika svađa pred samit EU

Rasprave o prevazilaženju ekonomske krize izazvale preispitivanje širenja Unije i upozorenja „jogunastim državama članicama”

Očekivanja po kojima bi sadašnja krhka koegzistencija unutar EU u doglednoj budućnosti mogla biti pretočena u političko jedinstvo – vise o koncu. Uoči samita šefova država i vlada EU, u četvrtak i petak u Briselu, sve su glasnije najave preispitivanja daljeg širenja EU, ali i odnosa među sadašnjim članicama. Uz pretnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Hrvatskoj koju je uoči minulog vikenda predsednik nemačkog Bundestaga Norbert Lamert uputio Zagrebu, upućena su oštra upozorenja „jogunastim članicama”, pre svega Velikoj Britaniji.

„Vreme je da se Britanci opredele i pokažu da li su, u prvoj liniji, pristalice politike koja odgovara Americi, ili su članovi Unije koja teži ekonomskom i političkom objedinjenju, u smislu federacije država Starog kontinenta”, rekao je u nedeljnom intervjuu bečkom „Standardu” Jozef Vajdenholcer, austrijski poslanik u Evropskom parlamentu.

Delovi intervjua koji su se odnosili na apele Britancima plene pažnju širom EU i sveta. Nemački, finski i holandski mediji, dodatno, ističu u prvi plan Vajdenholcerovo „razmišljanje” na temu šta ako Britanci iz temelja ne promene svoje držanje prema „ostatku” EU.

„U tom slučaju, moraćemo da razmislimo kako da preuredimo sadašnju arhitekturu unije, bez Britanije”, rekao je poslanik Vajdenholcer. „Pitanje britanskog držanja prema EU moraće da bude rešeno u naredne dve do tri godine. Više ne dolazi u obzir da jedna zemlja drži 26 država kao taoce!”

Izlaganje ovog austrijskog poslanika u EP, inače profesora socijalno-političkih nauka na Univerzitetu „Johanes Kepler”, predstavljeno je u „Standardu” i u komentarima nemačkih medija kao stav naučnog radnika koji stavlja teoretska rešenja pred pragmatiku kompromisa. Ipak, nisu izostala objašnjenja da se njegov stav poklapa sa „razmišljanjima” u vladinim kabinetima zemalja na severu EU.

Nemački mediji „Velt” i „Zidojče cajtung” ističu da je Ministarstvo finansija u Berlinu pripremilo plan i strategiju za pregovore na ovonedeljnom samitu koji bi doveli do revizije briselskih dogovora od 28. i 29. juna ove godine.

Na junskom samitu, šefica nemačke vlade Angela Merkel je prihvatila, u načelu, plan lidera evropskog juga – francuskog predsednika Fransoa Olanda, italijanskog i španskog premijera Marija Montija i Marijana Rahoja – po kome bi Evropska centralna banka neograničeno intervenisala u korist posrnulih ekonomija.

Sada se lome koplja oko već postignutog dogovora. Prvo pitanje glasi – da li je dogovor ostvariv bez rigorozne štednje i budžetske discipline zemalja dužnica? Drugo pitanje odnosi se na nedoumicu – može li se rekapitalizacija sistema banaka sprovesti po ubrzanom postupku i da li bi se ona odnosila na sadašnje stanje ili bi pokrila i pređašnja dugovanja?

Izvori u berlinskom ministarstvu finansija zameraju političarima da su na junskom samitu napravili kompromis koji svaka strana tumači po svom nahođenju. S obzirom na to da je dogovor postignut posle maratonske senice, pred svanuće 29. juna, čuvari nemačkih finansija ističu da je reč o „sporazumu u praskozorje”. Nemački izraz za praskozorje – morgengrauen – u ovom slučaju je dvosmislen jer se može tumačiti kao zora, ali i kao jutarnje sivilo predstojećeg, sumornog dana.

Sporazum u praskozorje pomenuo je i nemački ministar finansija Volfgang Šojble u izjavi za nedeljno izdanje dnevnika „Velt”.

„Ne koristim reč sivilo za junski kompromis, ali slutim sivilo finansijske budućnosti ako se dogovor realizuje u skladu sa željama evropskog juga. Na kraju krajeva, ja sam taj koji će snositi najveću odgovornost prema nemačkom narodu”, rekao je Šojble.

Izjava nemačkog ministra podstakla je zaključak „Velta” da se „Evropa ponovo obrela na stranputici nesporazumevanja – kao potkraj juna ove godine”.

Miloš Kazimirović

objavljeno: 16.10.2012.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Politika...