Izvor: Vesti-online.com, 24.Avg.2015, 06:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vatra i oluja
Sirotinjo i Bogu si teška. Ovo sada preti da od humane krize bude humanitarna katastrofa planetarnih razmera. Stotine hiljada izbeglica i dalje beže glavom bez obzira i ne pitaju za cenu; da bi im pred vratima Evropske unije bilo saopšteno da nisu dobrodošli.
Amerika i njena konkubina - EU - snose punu odgovornost za ovu sramotu našeg vremena - seju vetar, ali drugi treba da žanju nastalu oluju. Milioni napuštaju Avganistan, Irak, Siriju, Libiju, Jemen, Donbas...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << />
Preko 160.000 ih se već iskrcalo na grčko kopno - 50.000 samo prošlog meseca. Poslednji izveštaj Agencije za izbeglice OUN govori o 60 miliona ljudi koji su, posle zapadnih vojnih intervencija, napustili domove, samo u toku prošle godine. Globalno, jedan u svakih 122 su azilanti, izbeglice ili interno raseljene osobe; polovina svetskih izbeglica su deca. Oko 130.000 ovih očajnika stiglo je ove godine samo na mađarsku granicu.
Srbija i Makedonija su tu postali tranzitna Golgota bežanije koju niko u EU "novog humanizma" neće da primi. Bogati i bogatiji zatvorili se u njihove zamkove i podigli viseće mostove. Na Lamanšu nesretnike dočekuje bodljikava žica visoka do neba. Ko se probije kroz žicu strpan je u "sabirni centar" ograđen još višom bodljikavom žicom. U toj žici su očajnici - kao kriminalci -zatočeni na nedefinisani rok, bez prava na apel i bez prevelike brige za uslove u kojima su se našli.
"Podvrgnuti su maltretiranju i raznim vrstama zlostavljanja" ("Global Riserč"). Sirotinjo i Bogu si teška!
U gorkoj ironiji, ovi nesretnici traže upravo spas u zemljama koje su uzročnici njihove ljudske nevolje. Neki bi pobegli u Ameriku - glavnog krivca - ali Amerika je nedostižno daleko i ograđena najvećim zidom na Planeti. I nema tog broda kojim bi humanizam preplovio preko Atlantika do američke obale.
Beže, zatim, iz Avganistana gde je amero-EU-atlantska "oslobodilačka" ekspedicija, od 2003. do danas, uništila svaku nadu u život dostojan čoveka; beže iz Libije u kojoj su amero-EU avioni učinili sve da se do temelja rasturi nekada prosperitetna zemlja, jedan od pet najvećih svetskih proizvođača nafte; beže iz Iraka u kome su direktnom vojnom okupacijom Amerikanci srušili režim u Bagdadu i od Iraka načinili zemlju krvi, sektaških obračuna i dva miliona izbeglica; beže iz Sirije u kojoj - i ovog trenutka - Amerikanci iz vazduha dovršavaju destrukciju i pomažu džihadistima na zemlji da obore "proruski" režim u Damasku...
I nije bez razloga i danas na samom Zapadu i dalje sveprisutna ona priča o nesretniku koji je bio nekako prikupio hiljadu evra, hteo da ih položi u američku banku u Briselu (EU), pa pitao: kako može da bude siguran za polog? Garantuje vam američka banka - reći će službenik iza šaltera. Lepo, ali šta ako propadne američka banka, ko će meni da garantuje mojih hiljadu evra? Garantovaće vam, čoveče, Evropska unija, dobacuje mu već pomalo iznerviran briselski službenik iza šaltera.
U redu, ali Evropska unija je udruženje država, koje može da se raspadne svakog trenutka - vidite šta se sa Grčkom događa - i ništa od mojih para? U tom slučaju garantuje vam NATO, već na rubu živaca dobacuje glava iza šaltera. Oh, oh, NATO! Pa, to je multilateralna organizacija, sutra može da se rasturi i ode mojih hiljadu evra!
Jedva se savladavajući čovek iza šaltera ispaljuje poslednji argument: sve je to što kažete, prijatelju, praktično nemoguće, ali ako bi se ipak desilo, tu je američka država da vam garantuje vaš novac.
"A šta ako propadne Amerika"? "Pa, idiote, to vredi nemerljivo više od tvojih pišljivih hiljadu evra!"
Pogledaj vesti o: Libija
Nastavak na Vesti-online.com...
