Izvor: RTS, 25.Apr.2018, 15:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Unapređujemo vladavinu prava, sprovodimo reforme"

U Prvom osnovnom sudu predstavljen je Pravosudni-infomacioni sistem koji će omogućiti dnevno ažuriranje izveštaja o radu sudova, kao i statistiku podataka o sudski postupcima, a premijerka Ana Brnabić poručuje da Vlada nastavlja da radi na unapređenju vladavine prava, među kojima je reforma pravosuđa jedna od najvažnijih.
Ana Brnabić kaže da je reforma pravosuđa jedna od najvažnijih na putu Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ka EU, ali i jedna od najvažnijih stvari za građane Srbije i nastavak strukturnih reformi.

"Ovo što radimo radimo zbog građana Srbije i privrede, a onda će posledično to nas dovesti bliže EU", rekla je premijerka.
Istakla je da je elektronska uprava jedan od alata i za povećanje efikasnosti i transparentnosti pravosuđa koje će omogućiti da se uoče "uska grla" i da se rešavaju problemi i dodatno olakša rad pravosuđa.
Zahvalila je Ministarstvu pravde na predanom radu ne samo u okviru e-Uprave nego generalno u reformi pravosuđa.
"U poslednjih godinu dana uradili ste jedan ogroman i herojski posao. Čestitam ministarki Kuburović i celom njenom timu. Napravili ste primetni iskorak. Građani i privreda će ovo uočiti u mesecima pred nama, ali je važno da smo napravili revolucionarne korake", kaže Brnabić.
Zahvalila je i vladinoj Kancelariji za IT i e-upravu koja timski radi sa Ministarstvom pravde kako bi ovakve kompleksne stvari bile urađene u Srbiji i zaživele na korist građana.
Građanima dostupni podaci
Svi podaci Pravosudno-informacionog sistema, navela je premijerka, od danas su dostupni na portalu otvorenih podataka Vlade Srbije, te dodala da je, kada je reč o transparentnosti, Ministarstvo pravde jedno od ministarstava koje predvodi Srbiju i resore u vladi u transparentnosti.
Navela je i da će građani sve satističke podatke moći da nađu i na portalu vlade i da to daje primer i ostalim državnim organima da slede taj put.
"Važno je da za građane imamo efikasno i transparentno pravosuđe", rekla je premijerka i zahvalila sudovima, sudijama i svim radnicima u pravosuđu što su otvoreni za ovakve promene.
Ministarka pravde Nela Kuburović kaže da se na svaki način nastoji da se obezbede uslovi za dostojan rad pravosuđa i za ubrzanje sudskih i tužilačkih postupaka.
Govoreći o prednostima koje novi sistem pruža, Kuburović kaže da će on omogućiti da se jednim "klikom" dođe do podatka, poput onog o boravištu, zbog koga su se sudski postupci odugovlačili i do tri meseca, a izvršeteljski i do šest meseci.
Istakla je važnost dobre statistike, na šta je ukazano i u izveštaju EK, i navela da će novi sistem sadržati podatke o radu sudova, a dnevno će se pratiti ažurnost svakog sudije.
Mogu se očekivati kraći postupci
Građani, kaže, zbog novog sistema mogu očekivati kraće postupke i suđenje u razumnom roku, što znači da oni neće trajati po pet ili šest godina, nego će biti završeni u roku od dve godine.
Očekuje od novog sistema godišnje uštede od 55 miliona.
Ističe da se više razna dokumenta, podnesci i tužbe neće slati poštom nego elektronskim putem.
Najavila je i pokretanje e-suda najpre u Upravnom sudu, kao i skoro povezivanje Pravosudno-informacionog sistema sa Katastrom, što će, ističe, sprečiti situacije duple prodaje istih stanova koje su već sada smanjenje.
Predsednica Prvog osnovnog suda Snežana Stevović kaže da svih 150 sudija tog suda već imaju pristup Pravosudno-informacionom sistemu za koji kaže da je napredak za srpsko pravosuđe koji će smanjti troškove postupanja, kao i troškove stranaka.
Upitana da li će sada s obzirom na novi sistem sudije imati izgovor za sporost u radu, Stevović kaže da su se do sada iz procesnih razloga suđenja odlagala, te da su uslovi rada sudija dobri i biće sve bolji.
"Da li imaju izgovor? Sve sudije rade na osnovu zakona", kaže Stevović.
Kuburović: U junu i juli zakoni čije usvajanje kasni
Ministarka pravde Nela Kuburović očekuje da će se zakoni o Agenciji za borbu protiv korupcije, o besplatnoj pravnoj pomoći i o zaštiti podataka o ličnosti naći u skupštinskoj proceduri tokom juna ili jula.

Upitana o kašnjenju u usvajanju zakona, na koja je ukazala i EK, Kuburović je danas novinarima rekla da su zakašnjenja u usvajanju određenih zakona bila jer smo za kratko vreme imali promenu vlade, a neki propisi su se povlačili iz skupštinske procedure. 
Za zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije kaže da će se uskoro naći na mišljenju pred nadležnim organima. 
Usvajanje zakona o besplatnoj pravnoj pomoći kasni zbog, kako kaže, otvorenog sukoba advokature i civilnog sektora.
"Ministarstvo pravde je tu medijator koji pokušava da nađe kompromisna rešenja između dve stane. Verujem da ćemo u narednom periodu uspeti da donesemo zakon koji je važan za sve građane kako bi se onemogućio bilo kakav oblik diskriminacije u pristupu građana pravdi", kaže ministarka koja je prisustvovala prezentaciji Pravosudno-informacionog sistema u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.
Navela je da je upravo stiglo mišljenje iz Brisela na zakon o zaštiti podataka o ličnosti. 
"Mali komentari su u pitanju", rekla je Kuburović.
Upitana o pojedinim zamerkama na izbor tužilaca koje predviđaju promene Ustava, Kuburović kaže da nije čula tako glasne zamerke u poslednje dve nedelje od kako je Ministarstvo pravde objavilo novi nacrt ustavnih reformi, a koji je uključio velike primedbe i mišljenja i struke i civilnog sektora, ali i pojedinačna mišljenja dobijana tokom javne rasprave. 
"Ministarstvo pravde prati evropske standarde i preporuke Venecijanske komisije i Saveta Evrope. Verujem da će struka na kraju morati da prihvate upravo ono što govore kolege iz inostranstva", navodi ministarka.
Upitana o primedbama na Predlog zakona o nestalim bebama koji je u skupštinskoj proceduri, Kuburović kaže da se tim zakonom pre svega ispunjava obaveza Srbije iz presude Evropskog suda za ljudska prava. 
"Taj zakon je usklađen sa preporukama Saveta Evrpe koji je odobrio taj nacrt. U samoj radnoj grupi učestvovali su i predstavnici roditelja i civilnog sektora", kaže Kuburović.
"Da li je ovaj zakon savršen? Svakako da nije imajući u vidu temu koju treba da reši", navodi ministarka i veruje da će zakon i komisija koja bude nastavila sa radom dati odgovarajuća rešenja i odgovore na određena pitanja.
Suština tog zakona je, kako kaže, da se utvrdi da li se zna status dece koja su rođena u porodilištima, da li su nestala ili ne, i na osnovu toga da li postoji konkretan slučaj povreda prava na porodični život. 
"U slučaju da se utvrdi povreda prava roditeljima pripada određenja naknada i to je bio osnovni cilj zakona koji je u proceduri", dodaje Kuburović.
Objasnila je da se taj zakon poziva na presudu Evropskog suda za ljudska prava gde je napravljen presek do kog perioda treba da se utvrde određeni podaci. 
Podsetila je i da je izmenjen Krivični zakonik koji predviđa kao krivično delo nestanak dece iz porodilišta i primenu nove procedure i utvrđivanja eventualne odgovornosti kroz krivični postupak, za razliku od događaja koji su se dešavali 70-ih i 80-ih godina prolšlog veka gde takvo krivično delo nije postojalo pa se ne može utvđivati krivična odgovornost. 
"I da je postojalo, reč je o zastarelosti", objasnila je Kuburović upitana o pojedinim zamerkama roditelja koji sumnjaju da su im deca nestala iz porodilišta.
Kuburović: U junu i juli zakoni čije usvajanje kasni
Ministarka pravde Nela Kuburović očekuje da će se zakoni o Agenciji za borbu protiv korupcije, o besplatnoj pravnoj pomoći i o zaštiti podataka o ličnosti naći u skupštinskoj proceduri tokom juna ili jula.
Upitana o kašnjenju u usvajanju zakona, na koja je ukazala i EK, Kuburović je danas novinarima rekla da su zakašnjenja u usvajanju određenih zakona bila jer smo za kratko vreme imali promenu vlade, a neki propisi su se povlačili iz skupštinske procedure.
Za zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije kaže da će se uskoro naći na mišljenju pred nadležnim organima.
Usvajanje zakona o besplatnoj pravnoj pomoći kasni zbog, kako kaže, otvorenog sukoba advokature i civilnog sektora.
"Ministarstvo pravde je tu medijator koji pokušava da nađe kompromisna rešenja između dve stane. Verujem da ćemo u narednom periodu uspeti da donesemo zakon koji je važan za sve građane kako bi se onemogućio bilo kakav oblik diskriminacije u pristupu građana pravdi", kaže ministarka koja je prisustvovala prezentaciji Pravosudno-informacionog sistema u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.
Navela je da je upravo stiglo mišljenje iz Brisela na zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
"Mali komentari su u pitanju", rekla je Kuburović.
Upitana o pojedinim zamerkama na izbor tužilaca koje predviđaju promene Ustava, Kuburović kaže da nije čula tako glasne zamerke u poslednje dve nedelje od kako je Ministarstvo pravde objavilo novi nacrt ustavnih reformi, a koji je uključio velike primedbe i mišljenja i struke i civilnog sektora, ali i pojedinačna mišljenja dobijana tokom javne rasprave.
"Ministarstvo pravde prati evropske standarde i preporuke Venecijanske komisije i Saveta Evrope. Verujem da će struka na kraju morati da prihvate upravo ono što govore kolege iz inostranstva", navodi ministarka.
Upitana o primedbama na Predlog zakona o nestalim bebama koji je u skupštinskoj proceduri, Kuburović kaže da se tim zakonom pre svega ispunjava obaveza Srbije iz presude Evropskog suda za ljudska prava.
"Taj zakon je usklađen sa preporukama Saveta Evrpe koji je odobrio taj nacrt. U samoj radnoj grupi učestvovali su i predstavnici roditelja i civilnog sektora", kaže Kuburović.
"Da li je ovaj zakon savršen? Svakako da nije imajući u vidu temu koju treba da reši", navodi ministarka i veruje da će zakon i komisija koja bude nastavila sa radom dati odgovarajuća rešenja i odgovore na određena pitanja.
Suština tog zakona je, kako kaže, da se utvrdi da li se zna status dece koja su rođena u porodilištima, da li su nestala ili ne, i na osnovu toga da li postoji konkretan slučaj povreda prava na porodični život.
"U slučaju da se utvrdi povreda prava roditeljima pripada određenja naknada i to je bio osnovni cilj zakona koji je u proceduri", dodaje Kuburović.
Objasnila je da se taj zakon poziva na presudu Evropskog suda za ljudska prava gde je napravljen presek do kog perioda treba da se utvrde određeni podaci.
Podsetila je i da je izmenjen Krivični zakonik koji predviđa kao krivično delo nestanak dece iz porodilišta i primenu nove procedure i utvrđivanja eventualne odgovornosti kroz krivični postupak, za razliku od događaja koji su se dešavali 70-ih i 80-ih godina prolšlog veka gde takvo krivično delo nije postojalo pa se ne može utvđivati krivična odgovornost.
"I da je postojalo, reč je o zastarelosti", objasnila je Kuburović upitana o pojedinim zamerkama roditelja koji sumnjaju da su im deca nestala iz porodilišta.

Nastavak na RTS...