Izvor: Vostok.rs, 18.Jun.2013, 10:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina računa na EU?
18.06.2013. -
Može li jedan čovek da bude kočnica zbližavanja Ukrajine sa EU? O tome je u intervjuu za agenciju BNS razmišljala predsednik Litvanije Dalja Gribauskajte u toku samita šefova država Centralne Evrope.
On je upravo završen u Bratislavi. Ukrajinska tema se ovde razmatrala zaista glasno, mada je prezime Timošenko izgovorila samo litvanska predsednica.
O detaljima >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << toka bratislavskog sastanka slovački publicista Dušan Kerni:
- Intriga sastanka je bila dvostruka. Sa jedne strane Slovačkoj je pošlo za rukom da uradi ono što se dešava krajnje retko. Tačnije, da spoji radi pregovora predsednke Srbije i Kosova, koji su pored 22 druga šefa država učestvovali u novom samitu Centralne Evrope. U Bratislavi je večnim oponentima bio ostavljen prostor za slobodnu komunikaciju. I to iako naša zemlja nije priznavala i ne priznaje ni sada samoproglašenu republiku Kosovo. Zato se pojavio protokolarni problem oko državne simbolike. Razrešen je diplomatskim putem: stavljene su na pregovarački sto samo tablice sa imenima dva predsednika. Ali sastanak se desio, što je krajnje važno.
Druga glavna tema i intriga bratislavskog samita bila je naravno vezana sa učešćem ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča. Njemu nikako ne polazi za rukom da ubedi Brisel da potpiše sa Ukrajinom sporazum o pridruživanju. U Bratislavi je postalo sasvim očigledno da se sve u suštini upire u situaciju oko Julije Timošenko i dalje njene sudbine. Litvanski predsednik Gribuauskajte jasno je formulisala zahteve evropljana: Ukrajina treba da dokaže da je pravna država, a radi toga treba da sprovede kardinalne reforme u sistemu pravosuđa, u sudskom postupku. Viktor Janukovič je uverio da će obavezno do novembra, tačnije do samita Istočnog partnerstva u Viljnusu, kada se planira potpisivanje sporazuma sa EU, stvar biti učinjena. Ali lično ja veoma sumnjam u to. Mnogo je mali rok za globalne promene u demokratizaciji političkog i pravnog sistema dat Ukrajini. I nehotice se pojavljuje pitanje: zašto je Kijev postavljen u tako nezgodan položaj? Da li je u stvari EU spremna da potpiše sa njim Sporazum o pridruživanju? Litvanski predsednik je uveravala da Ukrajina može da računa na garancije srećnog ishoda, da su joj ostavili otvorena vrata u EU. Poljski predsednik Komarovski je bio u svojim formulacijama još određeniji. On smatra da je pridruživanje Ukrajine korisno po obe strane, pošto će to stvoriti zajedničko trgovinsko polje. Komarovski je dao do znanja: rešavanje ukrajinskog pitanja je mal te ne jedan od glavnih prioriteta EU, što miriše na geopolitičku deklaraciju.
O Rusiji na samitu u Bratislavi očigledno nije bilo uopšte reči?
- Zvanično se ništa nije govorilo, kao što se nije razmatrala ni sitaucija u Belorusiji ili problem Turske, kao večitog kandidata za stupanje u EU. Ali ruski kontekst je naravno bio prisutan. Na primer, kada je bila izražena podrška izgradnji gasovoda Nabuko Vest, koji je konkurent ruskog projekta Južni tok. Ili kada je uz snažno lobiranje predsednika Rumunije odobrena težnja Kišinjova za teškom evropskom integracijom. Ali mene je iskreno govoreći začudilo nešto sasvim drugo. Prvo što posmatram u radu sličnih sastanaka na vrhu (a učesnik bratislavskog samita je bio čak šef Evropskog saveta Herman van Rompej) je to što se sa tribine čula određena zabrinutost. Govorilo se o sve većoj socijalnoj nejednakosti unutar zemalja EU, o nezaposlenosti među mladima, o novoj izgubljenoj generaciji, o sve većem nepoverenju prema evropskim strukturama i egoizmu pojedinih država. Koačno, o opasnosti po samu ideju evropske integracije. Kakav se predlagao izlaz? Kako sam shvatio, to je jačanje uloge centra, proširivanje ovlašćenja evropske birokratije koju za razliku od nacionalnih parlamenata niko nije birao.
Ukrajina očigledno računa na EU. Ali pri tome teži da dobije status posmatrača u Evroazijskom ekonomskom savezu, kako ne bi gubila ovo tržište. Sedeti na dve stolice malo kome je pošlo za rukom. Stav je krajnje klimav.
Gajane Hanova,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
