Izvor: B92, 25.Dec.2010, 19:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U "sivoj zoni" četiri mlrd. evra
Beograd -- Gotovo trećina privrede i više od 750.000 zaposlenih radi u sferi sive ekonomije. Samo ove godine u "sivoj zoni" u Srbiji "okrenuto" oko četiri milijarde evra.
To je 30 odsto godišnje razmene roba i usluga u republici, a udeo sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu iznosi nešto više od jedne trećine, tačnije 35 odsto.
Ove brojke su alarmatne jer su znatno više od evropskog proseka, kaže ekonomski analitičar Miljan Đurić.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
On objašnjava da je u državama Evropske unije udeo sive ekonomije veći u uslovima recesije, nego inače, i sada iznosi oko jedne petine odnosno nešto više od 22 procenta. Pre krize on je bio oko 17 odsto.
Za vlasnike kompanije koji zapošljavaju radnike na crno, kazne iznose do milion dinara. U poslednjih šest godina, međutim, nijedan takav poslodavac nije platio kaznu.
"Siva ekonomija je težak problem koji razara kompletnu privredu. Zbog ove vrste ekonomije najviše gubi država jer poslodavci ne plaćaju poreze i doprinose iz zarade. S druge strane, ukoliko se ovakve malverzacije ne sankcionišu, vlasnici kompanija koji postupaju u skladu sa propisima, imaju nelojalnu konkurenciju i sami odlaze u ilegalne tokove", kaže Đurić.
Najgore stanje je u nekadašem ponosu srpske privrede - tekstilnoj industriji. Procena je da je više od 40 procenata proizvodnje i trgovine tekstilom u Srbiji u nelegalnim tokovima. Crna slika je i u u ugostiteljstvu, hotelijerstvu i turizmu gde je oko 35 odsto, zanatstvu i građevinskoj industriji 32 procenta, u saobraćaju oko 25 odsto...
Oni koje brane "sivu zonu” pričama o socijalnoj slici zaboravljaju da su radnici u sivoj ekonomiji potpuno obespravljeni, da mogu ostati bez posla i bez ikakve zaštite.
I dok je država svojevremeno nagoveštavala da bi smanjenju sive ekonomije doprineli šire korišćenje i uvođenje novih fleksibilnih oblika rada i smanjenje cene rada iz Unije poslodavaca poručuju da svi poslodavci moraju imati ista opterećenja. Oni tvrde da bi smanjenju rada na crno znatno doprinelo smanjenje doprinosa koje vlasnici firmi moraju da plaćaju državi.
