Izvor: Glas javnosti, 16.Dec.2010, 07:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Nemačkoj najviše azilanata iz Srbije
BERLIN - Građana Srbije su prošlog meseca ponovo bili najmnogobrojniji među strancima koji su zatražili azil u Nemačkoj, uprkos upozorenjima nemačkih političara da bi moglo da bude zatraženo suspendovanje prošlogodišnje odluke o bezviznom režimu putovanja u zemlje Evropske unije (EU).
U novembru je 1.159 državljana Srbije zatražilo politički azil u Nemačkoj.
To je vidan porast u odnosnu na septembar i oktobar kada je bilo 800, odnosno 1.083 novih >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << zahteva za azil. Kao i ranijih meseci, skoro svi podnosioci zahteva za azil iz Srbije pripadnici su romske nacionalne grupe. Prošlog meseca je među 1.083 podnosilaca zahteva za azil bilo 1.067 Roma iz Srbije.
Ukupno je u novembru u Nemačkoj 4.599 stranaca zatražilo politički azil. Posle Srbije, na listi zemalja iz kojih je došlo najviše stranaca koji su zatražili azil, sledi Makedonija sa 512 zahteva za azil što je znatan pad u odnosu na oktobar (746).
Tako su Srbija i Makedonija na trećem i četvrtom mestu na listi zemalja iz kojih je došlo najviše azilanata od januara do novembra ove godine - posle Avganistana i Iraka. Iz Srbije je bilo ukupno 4.218, a iz Makedonije 2.319 zahteva.
Nemačke vlasti su još u oktobru ocenile da veliki broj državljana Srbije azil traži pre svega sa namerom da potom iskoriste novčanu pomoć koju država plaća odbijenim azilantima ako se dobrovoljno vrate u domovinu.
Ta pomoć iznosi 600 evra za odrasle i 300 evra za decu, uz plaćene putne troškove. Zato su federacija i savezne pokrajine koje zajednički finansiraju ovu pomoć koja nije zakonska obaveza već dobrovoljno davanje nemačkih vlasti, obustavila njenu isplatu za građane Srbije i Makedonije.
Pored toga, više nemačkih političara upozorilo je vlasti u Srbiji da bi mogla da bude suspendovana odluka o ukidanju viza za građane Srbije i Makedonije ukoliko ne bude smanjena navala ljudi koji podnose zahteve za azil. Poznavaoci ove problematike smatraju da bi situacija mogla da postane veoma nepovoljna ukoliko bi se, posle ukidanja viza za građane Bosne i Hercegovine i Albanije, povećao broj azilanata i iz ovih zemalja. Otežavajuće bi bilo i ukoliko bi se povećao i broj zemalja EU u koje oni dolaze, jer tada bi unutar Unije porastao pritisak da se odluka o bezviznom režimu za zemlje Zapadnog Balkana koje su mu pristupile ove i prošle godine preispita.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
