Izvor: BKTV News, 15.Dec.2014, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U FOKUSU: Evrofilija zapadnog Balkana
Zapadni Balkan pripada Evropi, a da li pripada i Evropskoj uniji? Sudeći po naporima koje zemlje Zapadnog Balkana uložu ne bi li što pre postale članice moćnog evropskog saveza, odgovor bi mogao da bude potvrdan. Bez obzira na sve nesuglasice i uslovljavanja koje vodeće članice Evropske unije stavljaju pred Vladu Srbije, ipak se krupnim koracima sprovode reforme koje su u skladu sa postavljenim standardima.
Šefica pregovaračkog tima sa Evropskom unijom prof. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << dr Tanja Miščević je veliki optimista. Kako kaže, očekuje nas veliki posao, teške odluke, puno rada na procesu izmene Srbije kao takve, a to na kraju može samo da donese korist. Kada je reč o pregovorima, očekuje se da bi završetak procesa skrininga mogao biti krajem marta 2015. godine. Međutim, posmatrajući globalno proces evrointegracija ostaje nejasno da li u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana preovlađuju evrofili, evrooptimisti i evroentuzijasti ili je u pitanju samo evrorealizam?
Politikolozi smatraju da po shvatanju evrofila EU predstavlja idealnu opciju koja nema alternativu. To je politikološko-kulturološka tvorevina koja može samo da se razvija u budućnosti. Postoji i nešto umerenija struja tzv. umereni evrofili, koji se koriste pragmatičnim argumetima kojima dokazuju da je bolje biti članica EU, nego živeti izvan nje. Istini za volju, popularisanje evropskih integracija više se oslanja na evropske političke i ekonomske elite, nego na evropsko stanovništvo. Političke elite balkanskog regiona svoje primarne ciljeve evrointegracija ne ostvaruju toliko direktno kroz podršku širokih društvenih slojeva, koliko kroz njihovu političku pasivnost i neodlučnost. Upravo ta opšta društvena pasivnost i neodlučnost da se iskaže stav da li je većina „za“ ili „protiv“ evrointegracija velika je prepreka za one političke struje koje popularišu evroskepticizam ili suverenizam.
Po mišljenju Miloša Kneževića, autora knjige „Evroskepticizam: 111 evroskeptičkih fragmenata“, evroskeptici nisu primarno i evrofobi. Unutar evroskepticizma veruje se u postojanje suštinske i autentične Evrope, kako one Evrope koja u najširem smislu spolja okružuje Srbiju, tako i one Evrope koja je unutrašnji sastojak njenog istorijskog, kulturnog i civilizacijskog bića. Unutrašnji doživljaj Evrope u celini je važan, a po svemu sudeći, u Srbiji je takav doživljaj snažan. Dakle, u pitanju je jedno snažno osećanje sveprisutnosti kulturološkoj matici Evrope, odnosno zapadne civilizacije.
Iako Srbija na geopolitičkoj mapi sveta sebe pozicionira kao Istok Zapada, i Zapad Istoka, publicista i književnik Slobodan Despot veoma pronicljivo zaključuje da „Zapad više nema geografije. Zapad je antropološko obeležje nove ljudske vrste koja više ne može da živi bez industrijsko-energetskih pomagala, kao što ribe ne mogu da dišu van vode“… „Jedina alternativa Zapadu kao civilizaciji jeste unutrašnje preobraženje čoveka, a nikakvo političko rešenje. Ukinuti Zapad kao načelo organizacije čovečanstva je ravno odustajanju od električne struje“.
Zbog toga evrofili koriste termin Zapadni Balkan, kao deo regionalnog pristupa koji populariše Evropska unija u cilju pronalaženja trajnog rešenja posle višegodišnjih sukoba u opterećenoj regiji.
Predrag Prokopljević
The post U FOKUSU: Evrofilija zapadnog Balkana appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
