Izvor: Vostok.rs, 06.Jun.2014, 17:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Evropi se pojavili i ponavljači
06.06.2014. -
Evropska komisija je saopštila da 7 država EU- Bugarska, Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija i Švedska još nisu spremne na postanu članice evrozone i da će situacija biti ponovo razmotrena, ali tek za dve godine. Jedino je Litvanija imala više sreće, ona će možda postati deo evrozone od 1.januara 2015.godine.
Evropa se vodila kriterijumima iz Mastrihta, kada je ostavila ove ponavljače u redu da čekaju. Ključni faktori su sledeći: deficit >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << državnog budžeta ne veći od 3% od BND, nivo državnog duga ne veći od 60% od BND i inflacija na nivou manjem od 1,5% srednjeg pokazatelja tri države evrozone sa minimalnim rastom cena. Kako je rečeno u izveštaju Evropske komisije, nijedna država od ovih navedenih sedam ne ispunjava kriterijume.
Ipak to je samo polovična istina. Druga se polovina ogleda u tome da mnogi članovi evrozone takođe ne ispunjavaju ove kriterijume. Prema statističkoj službi Eurostat, poslednjih godina Španija, Irska, Grčka i Kipar nisu ispunjavali sve zahteve, a Italija i Portugalija su tek u poslednje vreme počele da pokazuju znake „ozdravljenja“. Finansijski problemi u evrozoni zaista nose veoma ozbiljni karakter- rekao je u intervjuu za „Glas Rusije“ ekspert Instituta ekonomije RAN Vjačeslav Senčagov:
- Uz to su Grčka, Španija, Italija uzele tokom poslednjih godina ogroman broj kredita. Ipak ni analitičarima EU, a ni sadašnjim političarima EU nije jasno kako su tu činjenicu ispustili iz vida svojevremeno.
Sa druge strane, jasno je da namučena sa već postojećim „problematičnim“ članovima evrozone, Evropska komisija pokušava da se osigura od pojave novih problema. Tim merama ne teraju samo ekonomski, već i politički pokazatelji. Izbori koji su bili održani krajem maja za poslanike Evropskog parlamenta, posvedočili su rast evroskepticizma, pa i konkretno u zemljama evrozone. Danas je Briselu važnije ne toliko da širi evrozonu, koliko da stabilizuje situaciju u njenim sadašnjim granicama. I ta politika sebe u određenoj meri i opravdava. U svakom slučaju, Brisel uspeva da održi evrozonu kao takvu, govori Boris Rubcom u razgovoru za „Glas Rusije“:
- Ovim povodom, vodile su se mnoge diskusije. U evropskim prestonicama su govorili o tome da nije trebalo da u svoje redove primaju slabe države. Čak možda ne bi trebalo isključiti da će neko iz ovih redova možda i napustiti evrozonu. Ali, o krahu valute evro, kao takve, ne može biti reči.
Nemačko izadnje „Die Welt“ komnetarišući stanje u evrozoni, navodi jednu bitnu činjenicu- povezanost ekonomske situacije na starom kontinentu sa ekonomijom u SAD. U tom smislu, časopis piše «trebalo bi imati u vidu da kad Amerika kine, u ostatku sveta svi imaju prehladu“. Stoga, istini za volju, poslednje analize američkih ekonomista ipak pokazuju rast u tekućoj godini od 3%. „Ako tako i bude, biće to dobra novost za Evropu. Bojazni se mogu smanjiti. Naravno, ako u drugoj ekonomiji sveta ne počne ta prehlada“- ironično sumira „Die Welt“.
Petar Iskenderov,
Izvor: Glas Rusije, foto: Flickr.com/Rock Cohen/cc-by-sa 3.0
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Litvanija
