Izvor: B92, 12.Okt.2011, 03:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U EU koferu za nas baš i nema para
Novi Sad -- Evropska komisija bi danas trebalo da odluči da li će Srbija dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Ukoliko postanemo kandidati, Srbiji će biti otvorena vrata za nove fondove EU, ali to uopšte ne znači da ćemo, barem u početku, iz evropskih fondova dobijati više novca.
Naime, Srbija će evropske pare moći da koristi za više namena nego do sada, ali je dugoročni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << evropski budžet zacrtan do 2013. godine, pa se tek posle te godine može računati da će biti povećana i svot novca namenjena Srbiji.
Najveći dobitnici te preraspodele mogli bi biti poljopivrednici, pošto bi deo novca trebalo da bude usmeren na razvoj sela.
S druge strane, u Kancelariji za evropske integracije Vlade Srbije upozoravaju da se zemljama koje su pre nas postajale kandidati dešavalo da u početku troše manje novca nego što im je na raspolaganju. Razlog za to je nespremnost administracije, pošto kada zemlja postne kandidat sama raspolaže dobijenim novcem, umesto delegacije EU koja je to do tada činila.
Srbija godišnje iz evropskih predpristupnih IPA fondova dobija oko 200 miliona evra. Novi budžet IPA fondova tek treba da bude usvojen za period od 2014. do 2020. godine.
Ukoliko bi Srbija stekla status kandidata za članstvo u EU i postala ovlašćena da sama sprovodi te projekte, naša zemlja bi mogla da finansira projekte sredstvima iz IPA-a fondova u okviru pet različitih oblasti, umesto aktuelne dve.
Naime, zemlje potencijalni kandidati pomoć mogu da koriste samo za pomoć tranziciji i izgradnji institucija, te projekte u okviru prekogranične saradnje. To praktično znači da je veći deo evropskih para išao na finansiranje promena u državnim institucijama, odnosno širi krug građana nije mogao da oseti direktne posledice te pomoći.
Ukoliko bi dobili status kandidata, novac bi mogao da bude preusmeren na ostale tri komponente IPA fondova: regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i razvoj sela. Prethodnih godina i meseci mnogo se spekulisalo koliko bi od tog kolača pripalo poljoprivrednicima.
Procene se razlikuju, ali je vrlo verovatno da bi bilo reči o svoti između 20 i 50 miliona evra. To nije mnogo i daleko je manje od, recimo, dve milijarde evra koliko su Rumuni i Bugari dobili za pomoć poljoprivredi po ulasku u EU. Ipak, jasno je da je svaka pomoć dobrodošla domaćim poljoprivrednicima.
Ono što je dobro je činjenica da taj novac namenjen poljoprivredi inače verovatno ne bi ni došao u Srbiju, pošto naša zemlja do sada nije uspevala da iskoristi sav novac koji joj je namenjen iz IPA fondova, već su se te pare "vraćale” u Brisel.
Pogledaj vesti o: Nova godina
